Upozorenje
  • JUser: :_load: Nije moguće učitati korisnika sa ID: 981
  • JFile: :read: Nije moguće otvoriti datoteku: /home/atlantic/public_html/media/k2/assets/js/k2.frontend.js?v2.7.1&sitepath=/

Atlantski savet Srbije

Prijava
ažurirano 11:17 AM CEST, Sep 5, 2017
Naslovi:

„Jačanje partnerstva NATO-Srbija: Izgradnja integriteta i borba protiv korupcije“

Atlantski savet Srbije je 12.5.2015 godine organizovao okrugli sto na temu: „Jačanje partnerstva NATO-Srbija: Izgradnja integriteta i borba protiv korupcije“. Ovaj okrugli sto je organizovan uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, sa ciljem jačanja političkog dijaloga i saradnje između NATO i Srbije. Ovo uspešno partnerstvo je kulminiralo potpisivanjem Individualnog akcionog plana partnerstva, zajednički ugovorenog okvira saradnje u kojem partnerska država naglašava svoje reformske ciljeve i oblasti u kojima NATO može da pruži podršku.

Od aprila 2014 godine Srbija aktivno učestvuje u NATO programu Izgradnje integriteta. Ovaj program pomaže državama članicama da ojačaju integritet, transparentnost, odgovornost i da smanje rizik od korupcije u odbrambenom i bezbednosnom sektoru. Atlantski savet Srbije veruje da ovakvi događaji imaju veoma važnu ulogu u podsticanju javne rasprave, izgradnji kapaciteta, propagiranju i implementaciji reformi kada je u pitanju borba protiv korupcije.

S tim u vezi, pozvali smo stručnjake na ovu temu da učestvuju u ovoj javnoj raspravi. Među zvanicama su bili Prof Nataša Mrvić-Petrović (Naučni saradnik, Institut za uporedno pravo), Gđa Miroslava Milenović (Član Saveta za borbu protiv korupcije) i Gdin Valter Perkel (Savetnik za borbu protiv korupcije, Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država, Ambasada SAD Beograd), Prof Miroslav Milićević (Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije), Dr Jovan Ćirić (Direktor Instituta za uporedno pravo), Gđa Tijana Andrić i Potpukovnik Igor Tabulov-Truta (NATO Kancelarija za vezu, Beograd), Gdin Robert Ekert (Ambasada SAD, Beograd) i Potpukovnik Tomas Klementson (Ambasada Švedske, Beograd).

Uvodnu reč je dao Projektni menadžer Atlantskog saveta Srbije, gdin Luka Paunović. On je u svom izlaganju pojasnio trenutno stanje odnosa Srbije i NATO i naglasio važnost IPAP-a u sprovođenju reformskih procesa. Država Srbija se u okviru IPAPa opredelila, nakon konsultacija sa predstavnicima NATO 19 februara ove godine, za sledeće prioritetne oblasti saradnje u kojima je moguce ostvariti napredak u narednih 12-18 meseci nakon cega ce uslediti procena uspesnosti primene IPAP od strane expertskog tima NATOa:

1.       Nastavak i dalji razvoj politickog dijaloga Srbije sa NATO kroz partnerstvo za mir (nadleznost MSP)

2.       Ucesce u program partnerstva za mir (nadleznost MO)

3.       Ucesce u programu (izgradnja integriteta) Nadleznost MO

4.       Ucesce u program nauka za mir i bezbednost (Ministarstvo prosvete nauke i tehnoloskog razvoja)

5.       Upravljanje krizama i planiranje civilnih vanrednih situacija (nadleznost MUP)

6.       Javna diplomatija  (nadlezno MSP I MO).

Izabrani prioriteti pokazuju da saradnja između NATO i Srbije nije samo vojna i politicka, već obuhvata i druge oblasti koje su od velike važnosti za obične građane. Imajući to u vidu, gdin Paunović je naglasio pogubne posledice korupcije u Srbiji i označio upravo ovaj problem kao jednu od najvećih prepreka sa kojim se Srbija suočava u procesu Evroatlantskih integracija. Negativne posledice korupcije su još ozbiljnije u tranzicionim društvima zbog toga što sredstva stečena ovim krivičnim delom dovode do dodatnog slabljenja demokratskih institucija i ekonomske stagnacije. Gdin Paunović je potom najavio našeg prvog govornika, Prof Natašu Mrvić-Petrović, sa temom “Moralna komponenta borbe protiv korupcije”.

Profesorka Mrvić-Petrović je otvorila izlaganje tako što je objasnila da postoji velika razlika izmeju normativnog okvira i prakse, kada je u pitanju borba protiv korupcije. Ona naglašava da iako Srbija ima usvojene sve potrebne Zakonske i podzakonske akte, u praksi korupcija se smatra dozvoljenom. Ovo nas dovodi do situacije u kojoj se korupcija čak smatra poželjnom, pogotovo u situacijama gde je to jedini način da se obezbedi normalan život. Od kraja 20og veka, i početka 21og, prosečan građanin Srbije često pribegava koruptivnim strategijama, koje se koriste od malih nogu kao sredstvo za vaspitanje dece. Prof Mrvić-Petrović u nastavku svog izlaganja kaže kako mlađe generacije u Srbiji identifikuju uspeh u društvu kao politički angažman i izdignuće u političkoj hijerarhiji. Ona je zaključila svoje izlaganje tako što je napomenula da sistematksa i politčka promena bez promene svesti nije dovoljna da se ispravi šizofreni moralni kompas. Potrebne su fundamentalne promene u javnoj svesti, tako da se veliki napredak ne može očekivati preko noći.

Naš drugi govornik je bio gdin Valter Perkel (Antikorupcijski savetnik, Ministarstvo pravde SAD, Ambasada SAD u Beogradu). Gdin Perkel je upozorio da njegovo u njegovom izlaganju neće biti predstavljeni zvanički stavovi SAD, već njegova iskustva kao dugogodišnji tužilac koji se borio protiv korupcije. Po njemu, ni jedna država nije imuna na korupciju. Korupcija u javnom sektoru dovodi do smanjena poverenja šire javnosti u državne institucije, potkopava demokratiju, izaziva osećaj nepravde i predstavlja veliku prepreku ekonomskom napredku. Gdin Perkel veruje da su prevencija i efikasno sprovodjenje zakona najefikasniji metod borbe protiv korupcije. On naglašava da tužioci moraju da budu samouvereni i da veruju da mogu da svim raspoloživim sredstvima napadnu korupciju. Iako je uveren da je sprovodjenje zakona najefikasniji način, on ne želi da umanji važnost etike i moralne komponente o kojoj je Prof Mrvić-Petrović pričala u svom izlaganju.

Naš treći panelista, Gđa Miroslava Milenovic (Savet za borbu protiv korupcije  Vlade Srbije) je započela svoje izlaganje sa jednim pitanjem: Da li je opasno boriti se protiv korupcije u Srbiji? On je objasnila kako Savet za borbu protiv korupcije nije postigao zavidne rezultate od kada je ona član ovog tela. Za to vreme uspela je da sazna da je odbranbeni sektor jednako ranjiv kao i svi drugi, kada je u pitanju korupcija. Njen utisak je da korupcija postoji na svim nivoima društva i da je pravosudni sistem Srbije praktično nepostojeći, iako je vise puta reformisan. Gdja Milenović insistira da je jedini način da se bori protiv sistematske korupcije usvajanje ankorupcionog obrazovnog modela koji bi podigao svest o ozbiljnim negativnim posledicama korupcije. Vlast u Srbiji je ta koja prva daje loš primer tako što veliki broj dokumenata skriva od očiju javnosti, iako većina tih dokumenata ne zaslužuju da budu označeni kao poverljivi. Gdja Milenović dodaje da je onda jako teško okriviti obične građane što se često oslanjaju na korupciju kad pokušavaju da obezbede egzistenciju za sebe i svoje porodice. Ona je završila svoje izlaganjem sa zaključkom da će borba protiv korupcije u bezbednosnom sektoru imati veliki udeo u pregovorima sa EU (poglavlje 31), i da je jedino rešenje usvajanje akcionog plana koji je u skladu sa standardima EU po pitanju korupcije.

Pošto su naši govornici zavrsili svoja izlaganja, moderator skupa, gdin Paunović je svim prisutnima dao reč za pitanja ili komentare. Pukovnik Tomas Klementson (Ambasada Švedske) je prvi dao svoj doprinos tako što je objasnio da je Švedska dostigla najviše standarde po pitanju transparentnosti i da je vrlo bitno posvetiti pažnju normama, vrednostima i etici, iako je jednostavnije fokusirati se na zakonodavstvo. Dodao je da zemlja se severa Evrope obraćaju najviše pažnje na fundamentalni element u borbi protiv korupcije: rad sa decom. Po njemu, korupcija je kulturološki fenomen koji postoji samo u određenim delovima sveta. Jedini način kako se sa korupcijom može izboriti je antikorupcioni trening od malih nogu, i postepena promena svesti kod svih građana. Prof Milićević se složio sa gospodinom Klementsonom, iako on veruje da je politička volja ključni element u borbi protiv korupcije. Iako su sposobni da krivično gone, tužioci su često pod kontrolom ljudi na vlasti, što dovodi do situacije u kojoj vlast i tajkuni zajednički kontrolišu medije i izvrću realnost kako bi sebi osigurali neku korist. Prof Milićević ne vidi izlaz iz ovakve beznadežne situacije bez kontinuirane pomoći Evropske unije i NATO.

Za kraj, naši panelisti i uvaženi gosti su zaključili da je korupcija prisutna u svim delovima društva. Sasvim sigurno je prisutna i u sektoru bezbednosti, iako je za većinu građana očiglednija u sektoru zdravstva, obrazovanja ili pravde. Sistematska promena je neophodna, ne samo u pravosudnom sistemu, već i u načinu na koji vaspitavamo našu decu i dajemo primer drugima. Ukoliko po ovom pitanju situacija ostane ista, budućnost Srbije postaje sve bleđa a put ka Evropskoj uniji sve teži. Atlantski savet Srbije veruje da je borba protiv korupcije ključni element u svakom tranzicionom društvu, i da se kao takva mora shvatati krajnje ozbiljno.

Srednja ocena (0)

0 od 5 zvezdica

Ostavite Vaš Komentar

Ostavite kometar bez registracije ili prijave

0 / 500 Zabrana karaktera
Vaš tekst mora biti izmeđun 50-500 karaktera
Vaš kometar će biti proveren pre objavljivanja.
uslovima i pravilima korišćenja.
    • Nema komentara trenutno

    17°C

    Beograd

    Pljusak

    Vlažnost: 75%

    Vetar: 11.27 km/h

    • 26 sep 2017 21°C 13°C
    • 27 sep 2017 18°C 13°C