Upozorenje
  • JUser: :_load: Nije moguće učitati korisnika sa ID: 981
  • JFile: :read: Nije moguće otvoriti datoteku: /home/atlantic/public_html/media/k2/assets/js/k2.frontend.js?v2.7.1&sitepath=/

Atlantski savet Srbije

Prijava
ažurirano 11:22 AM CET, Nov 14, 2017
Naslovi:

“Camp Bondsteel” - Glavna ili tranzitna stanica

 Autor: Vlade Radulović, Član YATA Srbija

Američka vojna baza “Bondsteel” (Bondstil), jedna je od najvećih vojnih baza, izgrađenih nakon pada berlinskog zida i okončanja hladnoratovskog perioda, a ujedno i najveća Američka baza izgrađena nakon Vijetnamskog rata. Zvanično, pod komandom KFORa, smeštena je nedaleko od Uroševca (alb. Ferizaj) u pravcu ka Gnjilanu i sedište je Mutinacionalne borbene grupe “Istok”.  Ime je dobila po Džejmsu L. Bondstilu (James Leroy Bondsteel) iz Džeksona (Mičigen), koji se kao vojnik 2. bataljona, 2. pešadijskog puka, 1. pešadijske divizije, posebno istakao u Vijetnamskom ratu, zbog čega je 1973. godine i nagrađen Ordenom časti.                                                                 
________________________________________________________________________________

Izgradnja kompeksa pod nazivom “Camp Bondsteel” otpočela je ubrzo nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu i okončanja kampanje bombardovanja SR Jugoslavije, 1999. godine. Iako je svoje osnovne kriterijume za korišćenje ispunila već u jesen iste godine, sa radom je zvanično počela u leto 2000. Na poslovima izgradnje baze bio je angažovan 94. inžinjersko-građevinski bataljon amričke vojske kao i radnici privatne kompanije Kellogg, Brown and Root Corporation. Koliko je taj posao bio zahtevan, govori i činjenica su za potrebe izgradnje baze, raskopana dva manja brda, a tako raskopana zemlja nasipana je u uvalu između njih kako bi se dobila idealna lokacija za bazu – uzvišen, a prostrani plato.

Nakon završetka radova, baza se prostirala na oko 955 hektara, odnosno 3,86 kvadratnih kilometara u kojoj se nalazi oko 300 objekata ukjučujući svu potrebnu infrastrukturu za stacioniranje helikopterskih, artiljerijskih i tenkovskih jedinica. Tu je i autonomni sistem snabdevanja električnom energijom i vodom, sistem supermodernih skloništa i savremeni bolnički kompleks kao i bioskop, tržni centar, veliki sportski kompleks, biblioteka i zatvoreni bazen. Ukupna dužina puteva na teritoriji baze iznosi oko 25 km, a kompleks je opasan zemljanim i betonskim zidovima dugim 14 km i visokim u proseku 2,5 metara, uz ukupno oko 84 km bodljikave žice i 11 osmatračnica. Ovaj kompleks omogućava smeštaj za oko 5000 vojnika, uz mogućnost maksimalne iskorišćenosti i popune do 7000 vojnika. U prilog tome govori i izveštaj američkog Ministarstva odbrane iz 2001. godine u kome se navodi da je u bazi “smešteno 5679 vojnika i 13 civila iz američkog Ministarstva odbrane”. Sve ove brojke potvrđuju tezu da je “Bondstil” najveća američka baza u Evropi, iako pojedini stručnjaci smatraju da je to ipak vazduhoplovna baza “Ramštajn” u Nemačkoj, koja je po svojoj površini skoro tri puta veća od baze “Bondstil”. Ipak, ove dve baze se ne mogu sagledati iz istog ugla jer je “Ramštajn” isključivo, pa i infrastrukturno, tipična vazduhoplovna baza, dok “Bondstil” ima mogućnost rešavanja daleko šireg spektra zadataka.     

Najveći broj vojnika u bazi čine vojnici Američke armije, kojih u različitim periodima poslednjih par godina ima između 720 i 1200 i oni su trenutno uglavnom pripadnici 2. pešadijske brigade, 28. pešadijske divizije, Nacionalne garde Pensilvanije, čiji je pukovnik i komandant Multinacionalne borbene grupe “Istok”. Pored njih, tu su još i pripadnici Nemačkog, Mađarskog, Poljskog, Rumunskog i Turskog kontigenta KFORa.

Iako po svojim kapacitetima i gabaritima, pripada redu regionalnih baza, “Bondstil” od prvog dana ima status privremene baze. No, to nikako ne umanjuje njen značaj. “Bondstil” je početna i veoma važna baza na liniji “Balkan-Centrana Azija” (do kineske granice) što tvrdi i američki analitičar Čarlmes Džonson koji navodi da su ratovi protiv Iraka, protiv Talibana i Al-Kaide u Avganistanu, pa i onaj 1999. na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije omogućili Americi da proširi svoje vojno prisustvo i instalira baze na širokom prostoru južnog evroazijskog regiona. Upravo je ova baza svojevrsno teme geopolitičkog interesnog trougla “Balkan – Biski Istok – Avganistan, Pakistan i zemlje bivšeg SSSRa iz njihovog okruženja”. U skladu sa tim je i stvorena strateška linija “Jadransko more – Crnomorski basen – Kavkaz – Kaspijsko more – Centralna Azija – Zapadne granice Kine”.

Takođe, Bondstil je i uslovno rečeno “na pola puta” najznačajnije američke linije u ovom delu Evrope, linije “Italija – Turska” čija su okosnica baze Aviano i Indžirlik. Strateški položaj baze omogućava SAD da kontrolišu vode Sredozemnog i Crnog mora, kao i puteve ka Bliskom istoku, Severnoj Africi i Kavkazu, a po potrebi i trase postojećih i budućih cevovoda iz regiona Kaspijskog mora. Tu pre svega treba pomenuti projekat naftovoda “Burgas – Skoplje – Valona” (transbalkanski naftovod Crno more – Jadransko more), za koji je bivši američki ministar energetike Bil Ričardson izjavio da je reč „o energetskoj bezbednosti Amerike“. Dakle, jasno je da ako na jugoistočnom krilu NATO-a izbije veliki regionalni oružani konflikt, upravo će “Bondstil” biti glavna baza za organizovanje i izvođenje operacija američke armije. Posebna pogoodnost je i ta što jedinicama armije SAD stacioniranim u ovom kompleksu, stoji na raspolaganju podrška brojnih aerodroma u Tirani, Draču, Prištini, Bolonji, Skoplju i Tuzli, a neke informacije upućuju i na mogućnost uključivanja baze “Bondstil” u realizaciju planova SAD vezanih za protivraketnu odbranu kao dodatak objektima protivraketnog štita u Rumuniji, Turskoj i vodama Sredozemnog mora.

Pored svega navedenog, pojedini analitičari tvrde da baza „Bondstil“ od samog otvaranja ima još i zadatak da sprovodi tajne operacije koje ne mogu kontrolisati ni UN, ni evropske ni evroatlantske organizacije, uključujući NATO. U prilog tome govori činjenica da se „Bondstil“ potčinjava direktno Pentagonu uz potpuno uživanje eksteritorijalnost. Upravo je ova okolnost bila ključna u skandalu koji je povodom baze izbio u novembru 2005. godine kada je komesar Saveta Evrope za ljudska prava Alvaro Hil Robles izneo sumnje da u američkoj vojnoj bazi „Bondstil“ na Kosovu postoji tajni zatvor. On je tada za francuski „Mond“ naveo da je za vreme posete Kosovu u septembru 2002. godine sa jedne od osmatračnica video „umanjenu kopiju Gvantanama“. Još je interesantnije to što slične podatke sadrži i izveštaj koji je po nalogu Bundesvera pripremio Berlinski institut za evropsku politiku. Ipak, američke vlasti saopštile su, da su svi zatvorenici još 2003. godie napustii “Bondstil”.

Takođe, danas se opravdano može reći da je Bondstil najrazvijeniji visoko-tehnološki vojni i komunikacioni centar u ovom delu Evrope i sveta. Prema tvrdnjama pojedinih analitičara, u ovaj centar se slivaju podaci ne samo iz regiona, nego i sa prostora Bliskog i Srednjeg istoka. U “Bondstil”-u su i najmoderniji pokretni komunikacioni sistemi koji mogu da uspostave vezu sa celim sistemom komandovanja američkih trupa, koji je stacioniran daleko od Kosova. Za ove poslove zadužena je posebna operativna jedinica za komunikaciju i elektronsko ratovanje. Ona se mahom stoji od ljudi iz vojno-obaveštajne službe koji su iskustvo sticali u ratovima u Avganistanu i Iraku, a specijalizovani su za izviđanje na daljinu. Ako je suditi na osnovu tih činjenica, onda bi “Bondstil” trebalo da bude centar američkog vojnog “balkansko–apeninskog” trougla ili najsnažniji strateški vojni poligon SAD u Evropi.

Na kraju, kompletnu sliku o bazi “Bondstil” upotpunjuje i njena uloga kao centra za obaveštajnu obuku američke vojske, a prema raspoloživim informacijama, obuka je poverena privatnoj bezbednosnoj konsalting kompaniji „Sotera defence solutions“, što i ne treba da začuđuje, budući da ova kompanija redovno sarađuje kako sa Pentagonom, tako i sa američkim Ministarstvom pravde, CIA i ostalim američkim agenciama iz obaveštajne zajednice.

Kada je “Bondstil” u pitanju, ti poslovi se pre svega odnose na poznati DCGS-A sistem (Distributed Common Ground System -Army), odnosno na angažovanje trenera i mentora, koji bi u ovoj bazi obučavao vojne starešine i vojnike u cilju olakšavanja prijema obaveštajnih informacija i ubrzavanja procesa sagledavanjea situacije na bojištu, kao i pravovremenog donošenja odluka u vojnim akcijama. Pomenuti sistem integriše i centralizuje sve načine prikupljanja obaveštajnih podataka za vojsku SAD, a bilo da su oni dobijeni elektronskim izvđanjem, bespilotnom letelicom ili klasičnim oblikom špijunaže, svi se oni zajedno slivaju na jedno mesto, a zatim se analiziraju i prosleđuju korisnicima na terenu koji na taj način, za najkraće vreme dobijaju, sva potrebna obaveštenja o neprijatelju i uslovima na bojištu. Ovaj sistem američka vojska već nekoliko godina koristi u svojoj upotrebi, a isproban je u ratovima u Iraku i Avganistanu. U skladu sa tim, u bazi “Bondstil”, povremeno je stacioniran i deo 525. vojno-obaveštajne brigade, u čiji delokrug rada upravo spadaju zadaci na koje se odnosi upotreba sistema DCGS-A, kao i pripadnici jedinice za psihološke, informacione i medijske operacije (PSYOP).

No, pored svega nabrojanog, jedna činjenica od presudnog je značaja za budući opstanak baze “Bondstil”. To je činjenica koja nepobitno potvrđuje težu da se strateška linija NATO, sa naših prostora pomerila na istok, pa se u skladu sa tim, ako posmatramo ovaj region, nalazi na liniji Konstanca (Rumunija)-Burgas (Bugarska)-Souda zaliv (Krit), pri čemu se sasvim sigurno može reći da je Souda zaliv, kao britansko-američka vojna instalacija i glavna tačka za presretanje svih strateških komunikacija i informacija ali i važna tačka za eventuana oružana dejstva. U prilog ovome govore i poslednji razmeštaji američkih vojnika u 4 sada već “bugarsko-američke” baze u Bugarskoj (GRAF Ingatievo, Novo Selo, Bezmer i Aitos). Uz početak radova na postavljanju raketnog štit u Poljskoj, zvanično aktiviranom protivraketnom štitu u Rumuniji, NATO je i definitivno premestio svoju stratešku liniju iz Srednje u Istočnu Evropu i to na pravcu “Estonija – Letonija – Litvanija – Poljska – Rumunija – Bugarska”, uz raspored trupa po rotirajućem sistemu i u skladu sa novom doktrinom suprostavljanja ruskim pretenzijama u Evropi. Komandni centri biće u svakoj od navedenih država kako bi njihove nacionalne snage bile u stalnom kontaktu sa NATO pojačanjima. Takve snage imaće širok spektar delovanja, koji će se prostirati od izviđanja, preko logistike, sve do planiranja vojnih misija sa multinacionanim štabom na baltičkoj obali Poljske (Szczecin). No, definitivan sud o vom pitanju daće predstojeći samit NATO u Varšavi.

U prilog tome govore i planovi SAD-a da učetvorostruči iznos namenjen za odbranu u Evropi što bi iznosilo oko 3,4 milijarde dolara do 2017. godine, a sve u skladu sa ranije navedenom strategijom, nastalom kao odgovor na rusko pripajanje Krima 2014. godine. Ovu meru, potvrdio je i u svom govoru 2014. godine u Estoniji, sada već odlazeći američki predsednik Barak Obama, koji je tom prilikom istakao da će NATO pomoći u zaštiti nezavisnosti tri baltičke zemlje koje su decenijama bile deo Sovjetskog saveza.

Ako svemu ovome dodamo i činjenicu da poslednjih nekoliko godina, svi parametri ukazuju na to da se, kako prostorno tako i u ukupnim borbenim efektivima, značajno smanjuje prisustvo američkih snaga u bazi “Bondstil”, sasvim sigurno se može postaviti pitanje budućeg značaja i potrebe baze ovakvog tipa i kapaciteta na Balkanu. A ako je suditi na osnovu navedenih redukovanja svih efektiva, mogao bi se doneti zaključak da ova baza polako “odumire”. Naravno, ovde ne treba isključiti i mogućnost delimičnog ili potpunog prepuštanja baze na korišćenje vojnicima iz nekog drugog kontigenta KFORa. Pre svega se to odnosi na Turske oružane snage, koje su u najvećem delu skoncentrisane na teritoriji opštine Dragaš, i oblast Gora. Iako zvaničnici Ministarstva odbrane SAD vrlo jasno odbacuju ovu mogućnost, navodeći da će konačnim povlačenjem američkih trupa, demontirati i u potpunosti ukloniti svaki trag postojanja baze na ovom prostoru, nije isključeno da će ona ipak postati “dom” njihovog najvažnijeg saveznika u ovom delu Evrope.

Dakle, baza “Bondstil” i njena uloga u narednom periodu, zavisiće pre svega od nekih budućih strateških i vojno-političkih odluka, a do tada ona ostaje američka “žila kucavica” u ovom delu sveta. 

Srednja ocena (0)

0 od 5 zvezdica

Ostavite Vaš Komentar

Ostavite kometar bez registracije ili prijave

0 / 500 Zabrana karaktera
Vaš tekst mora biti izmeđun 50-500 karaktera
Vaš kometar će biti proveren pre objavljivanja.
uslovima i pravilima korišćenja.
    • Nema komentara trenutno

    6°C

    Beograd

    Pljusak

    Vlažnost: 93%

    Vetar: 11.27 km/h

    • 18 nov 2017 7°C 5°C
    • 19 nov 2017 7°C 3°C