Stoltenberg ponovo optužio Rusiju

Photo: www.nato.int

Odnosi NATO pakta sa Rusijom, uloga Zapadne vojne alijanse u borbi protiv terorizma i ušešće članica NATO-a u zajedničkom budžetu te organizacije bile su samo neke od prioritetnih tema na Samitu ministara spoljnih poslova NATO-a održanom u Vašingtonu 1. aprila.

Na press-konferenciji generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg je povodom Samita razgovarao sa Donaldom Trampom, predsednikom Sjedinjenih Američkih Država u Beloj kući, dok su ministri spoljnih poslova članica NATO-a bili pozvani da prisustvuju zajedničkoj sednici američkog Kongresa. Prvi čovek Zapadne vojne alijanse je na tom skupu održao govor u ime 29 njenih članica, a istog dana uveče, ministri spoljnih poslova NATO zemalja su se okupili na istom mestu gde je potpisan sporazum o formiranju te organizacije 1949 godine. Obraćajući se novinarima Stoltenberg je optužio Rusiju da nastavlja da krši „INF” sporazum jer i dalje proizvodi i razmešta rakete „SSC-8”. Dodao je da su one teške za otkrivanje i da ugrožavaju sve članice NATO pakta. Po njegovim rečima Rusija nastavlja da se agresivno ponaša i da ignoriše pozive NATO-a da odustane od takvog neprihvatljivog pristupa. Zbog toga, kako je naglasio Stoltenberg, NATO mora da razmotri sledeće poteze i da nastavi sa jačanjem kredibilne odbrane i oružja za odvraćanje.

Govoreći o ruskoj politici, Stoltenberg je podsetio na akcije te zemlje protiv Ukrajine, a posebno na zarobljavanje ukrajinskih brodova i mornara blizu Azovskog mora. Zbog toga je, po njegovim rečima, NATO bio primoran da pojača svoje prisustvo oko Crnog mora i da u Ukrajinu i Gruziju uputi deo brodova iz jedne od svojih pomorskih borbenih grupa. Ti brodovi će po Stoltenbergovim rečima učestvovati na vežbi „Morski štit” koja će se održati u Crnom moru. Generalni sekretar NATO pakta je najavio i da će ta vojna organizacija povećati svoje stalno prisustvo u Gruziji i Ukrajini. Po njegovim rečima to će se ogledati u intenziviranju obuke mornaričkih snaga i obalskih straža u tim zemljama, u razmeni informacija, održavanju zajedničkih vojnih vežbi i međusobnim posetama lukama.

Check Also

Zašto promeniti načine dobijanja energije? Svrha energetske tranzicije na zapadnom Balkanu

Autor: Aleksandar Kovačević, Atlantski savet Srbije Izvan argumenata za energetsku tranziciju koji su zasnovani na …