Ponovo opasnost od nuklearnog rata

Photo: Army technology

Svet je ponovo suočen sa opasnošću od izbijanja nuklearnog rata između Rusije na jednoj i Amerike na drugoj strani, zajedno sa njenim zapadnim saveznicima. Ta opasnost je postala stvarna od 2.avgusta, od kada je takozvani INF sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa koji su 1987. godine potpisali tadašnji američki predsednik Regan i ruski lider Gorbačov, prestao da važi. Taj akt donet je u vreme najozbiljnije svetske krize posle one kubanske, koja je izbila 1962. godine, u vreme Hladnog rata. Ona je počela kada je Sovjetski Savez širom Evrope razmestio više raketa „SS-20” na šta je Amerika odgovorila postavljanjem lansera sa raketama „peršing”. I jedne i druge su nosile nuklearne bojeve glave, zbog čega je svet tada bio na ivici Trećeg svetskog rata. Na sreću, posle potpisivanja INF sporazuma ta opasnost je otklonjena. Dodatno olakšanje je usledilo sredinom 1991. godine kada je INF sporazum uspešno realizovan. Sovjetski Savez je tada uništio 1.752 balističke i krstareće rakete koje se lansiraju sa kopna, a Amerika 859. Nažalost, predsednik Putin je u februaru ove godine najavio da će Rusija obustaviti svoje učešće u INF sporazumu što je ta zemlja kasnije i uradila. To je učinjeno uz obrazloženje da je Amerika bila prva koja je prestala da poštuje svoje obaveze što je Trampova administracija demantovala, optužujući Rusiju da je ona bila prva koja je to uradila. U ponedeljak, 5. avgusta, predsednik Putin je održao operativni sastanak sa članovima Saveta bezbednosti Rusije. Posle toga je saopšteno da je ta zemlja spremna da nastavi pregovore o strateškoj bezbednosti sa Amerikom ali da će u slučaju da primeti da je Amerika ponovo počela da razmešta rakete srednjeg i kratkog dometa odgovoriti istom merom. Tri dana ranije, 2. avgusta i NATO je izneo svoje stavove o prestanku važenja INF sporazuma. Generalni sekretar te vojne alijanse, Jens Stoltenberg je precizirao da ona ne namerava da odgovori Rusiji razmeštanjem novih projektila po Evropi već da će nastaviti sa organizovanjem vojnih vežbi, izviđačkih kao i obaveštajnih aktivnosti i nadzora. Stoltenberg je podsetio da je Rusija odavno počela da krši INF sporazum razmeštanjem raketa SSC-8 po Evropi. On je dodao da su one opasne zato što su mobilne, mogu da nose nuklearne glave, teške su za otkrivanje, a kada se lansiraju napadnutoj strani posle toga ostaje izuzetno malo vremena za reagovanje.

„Žao nam je zbog toga što Rusija nije pokazala spremnost da poštuje svoje međunarodne obaveze. Mi ćemo odgovoriti na to, ali će naš odgovor biti odmeren i izbalansiran“, istakao je Stoltenberg.

Check Also

Amerika će nastaviti da insistira na rešenju slučaja „Bitići“

Photo: Darko Vojinović (AP) Sjedinjene Američke Države će nastaviti da traže od Srbije završetak istrage ...