Nedavna izjava francuskog predsednika Makrona da je NATO na samrti, je daleko od istine s obzirom da Zapadna vojna alijansa nije nikada bila jača nego danas, izjavio je njen prvi čovek Jens Stoltenberg. On je ovih dana dao intervju „Glasu Amerike” u kome je između ostalog rekao da je vojni savez koji predvodi danas suočen sa izazovima poput inicijative za opoziv američkog predsednika Trampa i procesa izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, ali da to ne predstavlja bezbednosni rizik za NATO. Stoltenberg je istakao da je tokom dosadašnje istorije NATO-a bilo neslaganja medju članicama te oranizacije. Kao primere za to je naveo krizu oko Sueckog kanala 1956. godine, povlačenje Francuske iz saradnje sa NATO-om 1967. godine, spor povodom invazije Turske na Kipar 1974. godine i nesuglasice u vezi rata u Iraku 2003. godine.
“To su sve situacije kada je dolazilo do ozbiljnih razmimoilaženja. Medjutim, svaki put bi smo se ujedinjavali oko zajedničkih suštinskih interesa, za koje se borimo po principu: „Svi za jednog, jedan za sve””, istakao je Stoltenberg.
Slučajnost ili ne, on je odmah posle Makronove izjave u vezi NATO-a otišao u važnu posetu SAD-u, najvažnijoj zemlji u okviru NATO-a. Tamo su ga primili predsednik Tramp i drugi visokopozicionirani američki političari a osim toga, učestvovao je i u sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIS-a i govorio na NATO-ovom Industrijskom forumu. Stoltenberg je imao i brojne druge važne sastanke u političkim institucijama SAD-a, a časopis „Forin Polisi” mu je uručio nagradu „Diplomata godine”. Na sastancima koje je imao u Americi Stoltenberg je ponovio da je NATO kao nikad do sada ojačao svoje snage za brze intervencije, da je uspostavio štab tih jedinica u nemačkom gradu Ulmu, i da je povećao ulaganja u naučno-tehnološka istraživanja radi odbrane od kompjuterskog ratovanja i jačanja vojne industrije. Inače, jedno od pitanja na koje je Stoltenberg odgovorio u intervjuu za „Glas Amerike” ticalo se odnosa NATO-a i Srbije i stava NATO-a povodom namere Srbije da na ulicama najvećih gradova postavi kamere kineskog giganta „Huavei”sa tehnologijom za prepoznavanje lica. Stoltenberg je na to odgovorio da zemlje koje su članice NATO-a ili teže ka tome da postanu moraju da zadovolje određene tehničke standarde, medju kojima je i bezbedan i siguran način komunikacije. Medjutim, ti zahtevi se ne odnose na države poput Srbije, koje nisu članice Zapadne vojne alijanse.
“Mi možemo da zamolimo ili da posavetujemo takve države, ali u ovom slučaju je na Srbiji da odluči kakvu vrstu telekomunikacija želi da ima i kako želi da organizuje svoju civilnu infrastrukturu. Mi pozdravljamo činjenicu da je Srbija bliski partner NATO-a i sarađujemo s tom državom. Nedavno smo imali jednu od naših vežbi civilne pripravnosti u Srbiji. A i ja sam posetio Beograd, sastao se sa predsednikom Srbije. On i ja smo otvorili tu vežbu, koja pokazuje da radimo zajedno”, rekao je Stoltenberg.