Špijunska afera koja već nekoliko dana trese Srbiju je još jednom pokazala da je tačna ocena bivšeg američkog državnog sekretara Džona Kerija da je …”Srbija na liniji vatre”… koju je izneo kada je 2015. godine, govoreći o sukobu Rusije i Amerike pred članovima Odbora američkog Senata za spoljne poslove.
Ne samo da će se špijunski rat između dve najveće svetske sile nastaviti i na teritoriji Srbije, već će biti još žešći. Okolnost da je susret srpskog oficira i ruskog obaveštajca koji je prikazan u kratkom filmu na „You tube”-u pratilo više ljudi koji su ga snimali napolju i unutra ( u kafani u kojoj su njih dvojica sedeli) kao i to da je u automobilu srpskog oficira bila postavljena kamera koja ga je snimala dok je brojao pare dobijene od ruskog obaveštajca dovoljno govori u prilog tome da je reč o dobro planiranoj špijunskoj operaciji. Jedina nepoznanica ostaje pitanje da li ju je izvela neka zapadna služba ili je to za njen račun uradila neka ekipa balkanskih obaveštajaca. Zbog svega toga su komentari nekih srpskih opozicionih lidera da se u Srbiji sve zna i da više nema ničeg što bi moglo da bude interesantno Rusima i Amerikancima proizvoljni i ne odgovaraju istini. Razlog broj jedan za to je spoljnopolitičko opredeljenje Srbije da bude neutralna i da sarađuje sa svima.
Iako je neosporno da Rusija zahvaljujući tesnoj saradnji sa Vojskom Srbije zna mnogo o njoj i njenim potencijalima, još uvek ima puno toga što je nepoznanica ruskim generalima. S obzirom na brojne vojne vežbe koja Vojska Srbije održava poslednjih godina sa armijama zemalja koje su članice NATO pakta, nema sumnje da Rusiju zanima sve u vezi toga: Kada će se i kako nastaviti saradnja Srbije i NATO pakta, kojim tempom će se odvijati, koliko će biti zajedničkih vežbi tokom 2020. godine, itd. Nema sumnje da će u fokusu pažnje Rusije biti i aktivnosti Kancelarije za vezu NATO-a koja se se nalazi u zgradi Generalštaba Vojske Srbije. Njeno delovanje je još uvek pod priličnim velom tajne ( što je i razumljivo) tako da je logično pretpostaviti da i delovanje zaposlenih u njoj zanima ruske obaveštajce. Ovome treba dodati i to je Srbija početkom novembra ove godine zaključila sa NATO-om drugi ciklus tzv. Individualnog akcionog plana partnerstva ( IPAP) kojim je do detalja regulisana saradnja te zemlje i Zapadne vojne alijanse u narednim godinama, što je takođe interesantno za Ruse.
Ruskoj armiji su svakako zanimljive i kupovine oružja koje sprovodi Vojska Srbije. Podsećamo, srpska armija je nedavno u Rusiji kupila nove helikoptere, ali ove letelice je kupila i od francuskog „Erbasa”. Pre toga, Srbija je sprovela nabavku automatskih pušaka u Belgiji, za potrebe Specijalne brigade, kao i kupovinu protivavionskih raketa „Mistral” koje je nabavila od Francuske. Zbog toga, nema sumnje da Rusiju interesuje da li će Srbija nastaviti i dalje sa kupovinama naoružanja na Zapadu. Kada je reč o Vojsci Srbije, Rusiju sigurno zanima i raspoloženje njenih pripadnika, a za ruske obaveštajne službe su sigurno zanimljivi i podaci o izvozu srpskog oružja u druge zemlje, kao i to ko su pojedinci i firme iz Srbije koje su uključeni u te poslove. Predmet ruske obaveštajne aktivnosti su svakako i događaji na Kosovu, pogotovo u četiri srpske opštine na severu ove pokrajine. Nema sumnje da ruske obaveštajne službe zanima i kakva je borbena gotovost KFOR-a, koliko ih je i kako su naoružani, da li bi vojnici ove NATO-ove vojne misije intervenisali u slučaju većeg napada kosovske vojske i policije na Srbe, kojom brzinom bi izašli iz svojih baza na teren, itd.