Autor: Aleksandar Kovačević, Atlantski savet Srbije
Izvan argumenata za energetsku tranziciju koji su zasnovani na međunarodnim obavezama (Pariški ugovor, Ugovor o energetskoj zajednici itd.), klimatskim promenama, EU integracijama i sličnom, postoje dodatni ključni razlozi da Balkan prihvati i ubrza ove promene:
Danas nema dovoljno energije na Zapadnom Balkanu da podrži ekonomski razvoj. Čak i ako su gas i struja dostupni kao što je planirano, a uvoz nafte i uglja u potpunosti osigurani – energetski sistem i dalje ne mogao da isporuči traženi obim korisne energije ni sada ni u okviru postojeće planirane vizije. Količina energije po glavi stanovnika ostaje manja od polovine proseka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
Događaju se tehnički kvarovi; i može se ponoviti u velikim razmerama. Postojeći kapaciteti za proizvodnju toplotne energije u regionu su zastareli i krhki i ne postoji popravka koja može da garantuje pouzdan rad. Dana 12. decembra 2021. istovremeni kvar šest velikih elektrana na lignit razotkrio je krhkost regionalnog snabdevanja električnom energijom.
Ogrevno drvo je spas za većinu stanovništva. Kad god je snabdevanje električnom energijom ili prirodnim gasom ugroženo – cene ogrevnog drveta rastu. To je gorivo krajnje nužde. U 2022. godini cene su porasle znatno više od istorijskog proseka i mnogo više u gusto naseljenim područjima.
Osetljivost potražnje za energijom na vremenske prilike umanjuje stepen iskorišćenosti infrastrukture. Hladno vreme izaziva značajne skokove u cenama ogrevnog drveta i to je praćeno prelaskom na električnu energiju i eksponencijalnim povećanjem gubitaka u mreži. Potrebni su veći kapaciteti da bi se pokrili vrhunci potražnje tokom kratkih vremenskih perioda a to niko ne može da priušti. Začarani krug.
Izgubljeni kvalitet i gustina šuma. Više od 30 godina degradacije bez ikakvih značajnih napora na ponovnom pošumljavanju je bez presedana u modernoj istoriji regiona. Nikada u prošlosti se toliko ljudi toliko dugo nije oslanjalo na tako smanjen šumski resurs. Nikada u prošlosti šume nisu bile izložene tako intenzivnom zagađenju kiselinom od velikih elektrana na lignit. I, nikada u prošlosti, krčenje šuma nije bilo praćeno zakiseljavanjem ovih razmera.
“Evo jednostavne poruke za vlade i ministarstva energetike sa Zapadnog Balkana: Okupite se. Zatražite od EU pristupanje EUETS-u uz dodelu besplatnih alokacija”
Prekomerno plavljenje, erozija i klizišta su posledica krčenja šuma i zakiseljavanja zemljišta. Zapadni Balkan ima najviše padavina u Evropi. Ogromne količine kiše stižu sa Mediterana i ovde padaju. Ako očuvanje vode u šumama nije dovoljno, poplave postaju razorne. Kritična infrastruktura: gradovi, elektrane, rudnici lignita; nalaze se u kraškim dolinama po Dinaridima. Tu su poplave najverovatnije. To je ono što se dogodilo 2014. u velikim razmerama i moglo bi se ponavljati i ponavljati.
Hidroenergija se troši kako bi se odgovorilo na tehničke kvarove ili skokove potražnje i ugrožena je poplavama i erozijom. Kao posledica toga, najsveobuhvatniji set hidroelektrana u Evropi nije dostupan za podršku evropske energetske bezbednosti. Pošto je pre više decenija bio partner u evropskoj energetskoj bezbednosti, Balkan je postao irelevantan, transformišući se iz energetske imovine u obavezu.
Siromaštvo postaje životna činjenica. U ovim okolnostima energija izaziva rizike opasne po život, zagađenje i bolesti, a ne pruža mogućnosti razvoja. Takođe je nepriuštiva. Košta više, ali pruža manje ekonomskih benefita. Ovo je upravo suprotno od onoga što je Nikola Tesla zamislio u svom radu.
Problem prevazilazi sposobnosti upravljanja. Ovo je vrlo detaljno opisano pre dvadeset godina. Ugovor o energetskoj zajednici između Balkana i Evropske Unije potpisan je da bi se rešio ovaj problem. U to vreme bilo je teško dijagnostikovati problem, ali ga je bilo lako rešiti. Poplave i tehnički kvarovi učinili su isti problem vidljivijim i težim. Sada je problem svima vidljiv, ali ga je teško i skupo rešiti – dok je rešenje hitno potrebno.
Šta se može uraditi?
Opcija je ne raditi ništa i prepustiti problem sledećoj administraciji. To je dobro funkcionisalo tokom toliko godina. Međutim, sve je veća verovatnoća da će se desiti neka vrsta katastrofe. Klađenje protiv rastuće verovatnoće tehničkih kvarova ili ratne štete nije najbolji izbor. Ogromna ljudska patnja, oportunitetni trošak i ekonomska šteta takođe su vezani za ovu opciju.
Šta god da se uradi, to će uključivati investicije. Ali odakle će doći ove investicije? Sledeća tabela pruža kontekst za neke od opcija:
Jedna tona ugljen-dioksida koji se emituje iz balkanskih elektrana proizvodi samo pola megavat sata struje. Ista tona koja se emituje iz prosečnog evropskog elektroenergetskog sistema proizvodi otprilike dva megavat sata i više od tri puta ekonomske vrednosti. Mehanizam koji ograničava emisije CO2 na Balkanu i omogućava dalju emisiju unutar EU ima smisla. Takođe ima smisla dati sredstva balkanskim zemljama kako bi mogle da investiraju u nove i čiste elektrane. Srećom, takva šema već postoji – šema EU za trgovinu emisijama. Dodela besplatnih izdvajanja od EUETS-a za potrebe ulaganja u dekarbonizaciju. Zemlje srednje Evrope koriste ove mehanizme dugi niz godina.
Razlika je: zemlje Centralne Evrope su u partnerstvu sa EU. Oni dele isti aranžman energetske bezbednosti i zajednički su tražili ovu vrstu pomoći.
Evo jednostavne poruke za vlade i ministarstva energetike sa Zapadnog Balkana: Okupite se. Zatražite od EU pristupanje EUETS-u uz dodelu besplatnih alokacija. Obezbedite te finansijske instrumente vašim nacionalnim energetskim kompanijama kako bi one mogle da nastave sa naprednim komercijalnim investicijama uz postepeno izbacivanje uglja kako bi izašle iz začaranog kruga siromaštva, patnje i rizika koji su ovde opisani.
Zajedno, Zapadni Balkan može biti pouzdan partner u evropskoj energetskoj bezbednosti. Pojedinačno, svaka balkanska zemlja predstavlja izazov za evropsku energetsku bezbednost. Zato ima smisla prevazići sve vrste razlika i sporova, okupiti se i zatražiti grant vredan milijarde evra za poboljšanje energetske bezbednosti, smanjenje štetnih emisija i smanjenje cene energije kako bi se promenili životi ljudi u regionu – i Evropi – na bolje.
Aleksandar Kovačević je viši gostujući istraživač na Oksfordskom institutu za energetske studije (OIES). On je energetski ekonomista sa preko 20 godina privatnog konsultantskog iskustva u pružanju usluga institucionalnim (Svetska banka, UN, EK, USAID, IEA/OECD, itd.) i privatnim klijentima u Jugoistočnoj Evropi i Ruskoj Federaciji. Aleksandar je dugogodišnji saradnik i član Atlantskog saveta Srbije.