Atlantski Savet Srbije Dobrodošli na zvaničnu prezentaciju Atlantskog Saveta Srbije
Related Articles
Iako se najviši rukovodioci ruske države u poslednje vreme sve češće zaklinju u bratstvo Rusije i Srbije i dobre odnose između te dve države, Ministarstvo za civilnu zaštitu, vanredne situacije i uklanjanje posledica elementarnih nepogoda Ruske Federacije, je naplatilo Srbiji slanje aviona „Iljušin” čije angažovanje je zvanično, radi gašenja požara na Staroj planini, zatražila Vlada Srbije. Ovaj veliki ruski avion koji se više puta pokazao maksimalno uspešno u gašenju požara širom sveta je poleteo iz Rusije za Srbiju tek onda kada je Vlada Srbije za to platila i izdvojila oko 62.500 evra ( ili 22,5 miliona dinara) iz budžetskih rezervi. Ovo je iznenađujuće ako se, na primer, uzme u obzir da država Izrael, koja ima izuzetno obučene jedinice civilne zaštite koje šalje kao pomoć čim se u nekom delu sveta dogodi neka humanitartna katastrofa sa žrtvama i razaranjima nikada ne naplaćuje te usluge. Podsećamo, požar na Staroj planini je izbio 26. oktobra, a definitivno je ugašen početkom novembra. Pripadnici srpskih vatrogasnih jedinica i žandarmerije, kao i radnici šumskih gazdinstava su ga sami gasili šest dana u najblaže rečeno nemogućim uslovima, s obzirom da se vatra širila na planinskom i nepristustačnom terenu, zbog čega su svi zaslužili nagrade. Nažalost, ruski avion „Iljušin” je sleteo u Srbiju tek posle nedelju dana od izbijanja požara, kada je Vlada Srbije platila ruskom nadležnom ministarstvu za njegovu pomoć. Posle naleta tog aviona nad Starom planinom vatra je na svim mestima gde je još tinjala i definitivno ugašena. Ovo nije za čudjenje ako se uzme u obzir da taj avion može da ponese i izbaci odjednom na ugroženo područje 42 tone vode. Zbog toga nema sumnje da bi vatrena stihija na Staroj planini bila vrlo brzo lokalizovana i ugašena da je ovaj avion doleteo ranije.
Povodom ruskog naplaćivanja pomoći Srbiji reagovao je Dragan Šormaz, poslanik u Skupštini Srbije. On je za „Srpski telegraf” izjavio sledeće:
“Poznato je da angažovanje „Iljušina” košta. Ne bih da ulazim u to da li je to cena za rusku pomoć i humanost, ali je poenta u tome da mi malo preterujemo kada su Rusi u pitanju. Bratstvo za bratstvo, pare za sir. Naša očekivanja od Rusije su nerealna i preterana”,rekao je on.
Slučaj „Iljušin” nije prvi dokaz da Rusija gleda svoj odnos sa Srbijom prvenstveno kroz interesne i poslovne naočare. Nedavno je u srpskim medijima objavljeno kao senzacionalno to što će Srbija moći, zahvaljujući sporazumu sa Evroazijskom unijom, da izveze na tržište Rusije i još nekoliko država koje su članice te organizacije određene količine kozijeg i ovčijeg sira, cigareta, vinjaka i voćne rakije. Međutim, gotovo je zaboravljeno to da se tokom ranijih susreta predsednika Vučića sa njegovim ruskim kolegom Putinom pre nekoliko godina pričalo o mogućnosti da Srbija izvozi na rusko tržište automobile „fijat” koji se proizvode u fabrici u Kragujevcu. Medjutim, taj izvoz ni dan-danas nije realizovan. To nije dozvolila Rusija uz obrazloženje da je „fijat” italijanski proizvod, bez obzira na to što se taj automobil montira u pogonu na teritoriji Srbije. Prava je istina da srpski „fijat” nije dobio zeleno svetlo za rusko tržište da ne bi bio konkurencija automobilima koje prave ruske fabrike. Dokaz ruskog „uvažavanja” Srbije je i odnos te države prema želji Srbije da radi odbrane svog neba od eventualnog napada nabavi raketni sistem S-300 ili S-400. Dobro je poznato da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić više puta izjavljivao da bi Srbija to volela, ali da je reč o izuzetno skupoj investiciji za koju Srbija nema pare. Kao „utehu”, najviše rangirani ruski državni i vojni funkcioneri su mu u dva navrata poklonili makete sistema S-300 i S-400. Medjutim, Rusija može i drugačije. To se jasno videlo početkom juna 2016. godine. Tada je u medijima objavljeno da je Rusija poklonila Kazahstanu raketni sistem S-300 PS, što znači da, kada to proceni, Rusija može da bez ikakve novčane naknade ustupi to oružje.
