Da li odnosi dveju drzava zavise od istorijske ljubavi izmedju naroda koji žive u tim državama ili od političkih, ekonomskih I drugih “opipljivih” faktora, lakih za prikazati u brojevima I grafikonima? Odgovor na ovo pitanje, odgovor je koji dovodi do podela u društvu na “Proruske” I “Proevropske” pristalice. Kako u ovom trenutku, svet u celini nije dostigao tehnološki napredak do te mere da se kroz grafikone I brojeve iskaže “ljubav” kao vrednost, dolazimo do zaključka da je moguće prikazati samo deficit/suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2043,7 mil USD. Izvoz Srbije iznosi 2974,0, a uvoz 930,3 mil USD za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 319,7%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 2628,3, a uvoz 820,9 mil EUR (suficit je 1807,4 mil EUR, a pokrivenost uvoza izvozom 320,2%).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom I Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja I ulje od suncokreta, a uvozi se koksipolukoks od kamenog uglja I žica od gvožđa I čelika), Crnom Gorom (izvoz dizel automobila I vode sa dodatkom šećera, a uvoze se najviše vina I lignit) I Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima I ulja od suncokreta, a uvoze se najviše vina I lekovi). Od ostalih zemalja ističe se I suficit sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Italijom, Švedskom I Moldavijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica I laptopova) I Nemačkom. Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte I gasa), Turskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Irakom, Mađarskom, Belgijom, Austrijom, Češkom, Indijom, Grčkom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa I koncentrati).
Sumirajući činjenice, sagledavanjem uvoza/izvoza, a zavisno od oka posmatrača, dolazi se do zaključka da ili se živi od ljubavi (Antievropski pristup”) ili se ipak živi od priliva novca, dobijenog suficitom u robnoj razmeni (Evropske pristalice). Tekstovi, koji se završavaju pitanjem, obično nisu poslednji u nizu diskusija na temu, stoga postavljamo famozno pitanje: “Brojevi ili mit o ljubavi?”
-Svetislav Vlajnić, član Atlantskog Saveta Srbije