Kakav je novi film „Balkanska međa” koji je u utorak, 19. marta premijerno prikazan u „Sava centru”, a već od danas počeo da se emituje u srpskim bioskopima? Zašto je ovo rusko-srpsko akciono ostvarenje koje je inspirisano stvarnim događajima ( akcijom ruskih trupa koje su 1999. godine zauzele aerodrom „Slatina” kod Prištine) u kome glavnu ulogu igra naš glumac Miloš Biković, 14.marta, na premijeri u Moskvi, rasplakalo gledaoce? Nema sumnje da će ovaj film biti mnogo više od umetnosti i da će predstavljati još jednu reklamu za Rusiju, kao i dodatni podsticaj za sve jači ekonomski, vojni, medijski, i politički uticaj te zemlje na Srbiju i Republiku Srpsku, države koje su poslednji ruski saveznici na zapadnom Balkanu.
Podsećamo, zauzimanje aerodroma „Slatina” odigralo se 11. i 12. juna 1999. godine, kada je bataljon „desantnika” ( pripadnika ruske desantne pešadije) koji je bio na položajima u Bosni dobio naređenje komande da što brže pređe rastojanje od 600 kilometara do prištinskog aerodroma „Slatina” i zauzme ga pre NATO pakta. Ruski vojnici su izvršili taj zadatak, a pre toga dok je kolona njihovih oklopnih transportera prolazila kroz Prištinu, 12. juna 1999. godine izazvali su erupciju oduševljenja kosovskih Srba koji su ispunili ulice kosovske prestonice da bi dočekali i pozdravili ruske vojnike. Ujutru, oko 11 sati, prištinskom aerodromu kojeg su zauzeli ruski vojnici, su počeli da se približavaju britanski džipovi, tenkovi i vojnici. Pojavili su se i helikopteri čiji piloti su hteli da slete na aerodrom, ali ruski padobranci im to nisu dali. Glavnokomandujući britanskih trupa general Džekson tada je izdao naređenje svojim vojnicima da krenu na Ruse i da ih napadnu, ali se naknadno pokolebao i komandovao obustavljanje čitave akcije. To se nije dopalo američkom generalu Vesliju Klarku, tadašnjem glavnokomandujućem NATO pakta koji je ponovo naredio napad britanskim vojnicima da bi Rusi bili uništeni. Onda se desilo nešto što niko nije očekivao – general Džekson je odbio da posluša Klarkovo naređenje, uz obrazloženje da ne želi da dođe doTrećeg svetskog rata!
I zaista, opasnost od rusko-britanskog sukoba i daljeg pogoršavanja situacije nikada nije bila veća nego tada. Međutim, ruski državni vrh je posle toga iznenada doneo neočekivanu odluku o povlačenju vojnika kako sa aerodroma „Slatina,” tako i sa celog Kosova da bi izbegao sukobe sa NATO paktom, Amerikancima i drugim zapadnim državama. To je izazvalo razočarenje kosovskih Srba jer su oni očekivali da će ruski vojnici trajno ostati na prostorima nekadašnje srpske pokrajine i nisu očekivali da će prevagnuti strateški razlozi ruskog državnog vrha. Zbog toga je apsurdno što Rusija sada, 19 godina kasnije, filmom „Balkanska međa” želi da propagandno profitira među Srbima. Ne sme se zaboraviti da je pre dolaska ruske vojske na prištinski aerodrom on bio prazan, pa se ne vidi u čemu je heroizam ruskih padobranaca. Drugo, rusko-engleski sukob je 1999. godine sprečen samo zahvaljujući glavnokomandujućem engleskih trupa koji je odbio naređenje napada na Ruse, tako da ni to što nije bilo oružanog skukoba nije bila njihova zasluga. Međutim, bez obzira na to, nema sumnje da će zahvaljujući snažnoj rusofiliji film „Balkanska međa” biti dobro primljen medju Srbima.