NATO i svemir: Šta sada?

Na samitu lidera Severnoatlantskog pakta (NATO) u decembru 2019. u Londonu, lideri su priznali da tehnologija brzo menja međunarodno bezbednosno okruženje: „Da bi ostali sigurni, moramo zajedno gledati u budućnost. Bavimo se širinom i obimom novih tehnologija da bismo održali svoju tehnološku prednost. “ Lideri su takođe identifikovali svemir kao ključno područje fokusa. Oni su izjavili da je „svemir [operativno] područje za NATO, prepoznajući njegov značaj u rezilijentnosti i rešavanju bezbednosnih izazova, istovremeno poštujući međunarodno pravo“. Ministri odbrane NATO-a prethodno su odobrili početnu svemirsku politiku u junu 2019. godine, ali detalji te politike nisu javno objavljeni.

S obzirom na sve veću ulogu svemira u vojnim operacijama NATO-a i rastuću anti-satelitsku pretnju od država poput Rusije i Kine, odluka NATO-a da svemir proglasi operativnim domenom bila je ispravna. Sada je ključno pitanje: Kako savez može razviti efikasnu strategiju sprovođenja kako bi obezbedio siguran pristup podacima iz svemira i samom svemiru?

Takva strategija zahteva nekoliko elemenata. Prvo, NATO će morati da poboljša svoje razumevanje satelitske pretnje. Drugo, svemir će morati da bude „integrisan“ u NATO, posebno u pogledu odbrambenog planiranja i operativnih procesa. Treće, NATO će morati da poboljša saradnju i koordinaciju sa Sjedinjenim Državama, liderom alijanse u pitanjima svemira. Četvrto, NATO bi trebalo da identifikuje područja u kojima može sarađivati sa Evropskom unijom (EU) o svemiru. I na kraju, savez će morati da  pronadje  način da inkorporira diplomatiju u svaku eventualnu strategiju.

 

Pretnja američkim i srodnim svemirskim sistemima od protivsatelitskog oružja i dalje raste. Kao što je bivši direktor Nacionalne obaveštajne službe Dan Coats primetio u svedočenju pred Kongresom u januaru 2019. godine: „Kina i Rusija obučavaju osoblje i osposobljuju opremu svoje vojne svemirske snage i postavljaju novo protivsatelitsko oružje kako bi američki i saveznički svemirski sistemi bili izloženi riziku.“ Svedočenje kaputa nadopunjuju brojni izveštaji i studije vladinih i nevladinih organizacija poput Odbrambene obaveštajne agencije, Nacionalnog vazduhoplovnog i svemirskog obaveštajnog centra, Centra za strateške i međunarodne studije i Fondacije bezbednosnog sveta.

 

NATO je takođe bio žrtva stvarnih anti-satelitskih aktivnosti. U martu 2019. norveška vlada optužila je Rusiju da „maltretira“ komunikacione sisteme tokom vežbi NATO-a. Nedavno izveštavanje u štampi beleži da je Norveška obaveštajna služba dokumentovala niz incidenata u kojima su „GPS signali i druge obezbeđene komunikacije između norveških oružanih snaga ili NAF-a, jedinice koje su bile angažovane na vežbama podvrgnute merama„ blokiranja “sa lokacija koje se nalaze u Rusiji. “ I samo prošle nedelje, američka svemirska komanda objavila je saopštenje u kome se tvrdi da je 15. aprila Rusija sprovela probni protu-satelitski raketni test. Suočeni sa ovim stvarnim pretnjama, kako bi NATO trebalo da reaguje?

Check Also

Od 26. do 28. avgusta 2020 održana je onlajn-konferencija GLOBSEC 2020 u organizaciji istoimenog tink-tenka. ...