Izgleda da je Rusija ove nedelje odvela svoj sukob sa Zapadom na nove visine najavom da će se povući sa Međunarodne svemirske stanice (ISS) do 2024. i izgraditi sopstvenu svemirsku laboratoriju.
Iako odluka nije bila potpuno iznenađenje, njen tajming – kako tenzije rastu oko invazije Kremlja na Ukrajinu – postavlja pitanja o budućnosti partnerstva i bezbednosti u nekada apolitičnom domenu.
Zato smo kontaktirali Kristofera Muldera, bivšeg saradnika američkog vazduhoplovstva u Scowcroft Centru za strategiju i bezbednost Saveta, i Mira Sadata da saznamo više o ekstraplanetarnim planovima Moskve.
Zar Rusija i međunarodna zajednica nisu decenijama sarađivale u svemiru? Kakav je značaj ove odluke?
Tako je. Zajedničko učešće Rusije i Sjedinjenih Država u svemiru datira još od ranih 1990-ih, ubrzo nakon raspada Sovjetskog Saveza. Poslednjih godina postojala je izvesna neizvesnost koliko dugo će ISS ostati operativan. Rusija je čak najavila još 2015. da će napustiti program ISS 2024. godine; ova najnovija najava je zgodna strateška poruka sa svoje strane i nije nužno iznenađujuća.
—Kris
Ne smemo preslikavati naše vrednosti na druge koji ne dele naše stavove o očuvanju životne sredine, dostojanstvu ljudskih prava i održavanju demokratije. Odluka Rusije je poziv na buđenje za sve koji se i dalje drže ideje da se svemir koristi samo u miroljubive svrhe. Strateški konkurent Sjedinjenih Država ne gleda na svemir samo kao na diplomatski instrument nacionalne moći. Rusija zapravo završava veoma uspešan diplomatski poduhvat izgrađen na napretku i širenju čovečanstva. Ministarstvo odbrane SAD shvatilo je ovu nesrećnu evoluciju pre oko šest godina, kada je prepoznalo svemir kao još jedan domen ratovanja.
—Mir
Rusija kaže da planira da izgradi sopstvenu ispostavu. Kako očekujete da će to izgledati?
U tom istom saopštenju iz 2015. Rusija je navela da će odvojiti ISS module koje održava i kojima upravlja kako bi stvorila sopstvenu ispostavu u niskoj orbiti Zemlje kako bi ispunila svoje nacionalne svemirske ciljeve. Ali da li će Rusija zaista tražiti da odvoji svoje ISS module, za sada nije poznato. Generalno, Rusija je dobro upućena u operacije svemirskih stanica; imala je svoj, Mir, od 1986. do povlačenja iz upotrebe 2001. Najverovatnije će Rusija dati all-in na svoju planiranu Međunarodnu stanicu za istraživanje Meseca sa Kinom.
—Kris
Očekuje se da će Rusija lansirati prvi modul svoje predložene nove svemirske stanice negde između 2025. i 2030. Drugi moduli, koji tek treba da budu proizvedeni, verovatno će biti lansirani između 2030. i 2035. Ali njihova trenutna svemirska letelica Sojuz nema sposobnost da stigne do kineske svemirska stanica Tiangong; stoga, između 2024. i najmanje 2035. godine, Rusija ustupa kapacitet da stavi ljude u nisku orbitu Zemlje. Ova ranjivost efektivno podriva Rusiju kao svemirsku supersilu jer se čini sve verovatnijim da će ona biti sledbenik, a ne lider, u svemiru barem u sledećoj deceniji.
—Mir
Činilo se da je međunarodna saradnja standard za istraživanje svemira. Šta bi posebna ruska svemirska stanica značila za njenu budućnost?
Da bi se postiglo bilo šta zaista značajno u svemiru, potrebna su partnerstva. U slučaju Rusije, ona se očigledno udaljava od prihvaćenih standarda ponašanja i dalje od Zapada (kao što se vidi u trenutnom sukobu sa Ukrajinom). ISS može biti poslednja obostrano korisna oblast u kojoj Rusija i Sjedinjene Države sarađuju u doglednoj budućnosti. Njena odluka o partnerstvu sa Kinom u svemiru je takođe jasan signal da će nastaviti da se odvaja od Zapada. Dok Rusija i Kina nadograđuju svoje partnerstvo u svemiru, Sjedinjene Države takođe moraju da iskoriste svoja ogromna partnerstva, snalažljivost, konkurentnost i inovativni duh kako bi tamo unapredile svoje interese.
—Kris
Životna sredina u svemiru je opasna za sve ljude, zbog čega je međunarodna saradnja od vitalnog značaja za ljudsko prisustvo tamo. Bez obzira da li Rusija ostaje posvećena upravljanju sopstvenom stanicom ili ne, njeno ponašanje je već izazvalo zabrinutost za ljudsku održivost i bezbednost u svemiru: njen nepromišljeni antisatelit test iz novembra 2021. ugrozio je živote čak i njenih kosmonauta. Sjedinjene Države su pozvale kosmičke nacije da učestvuju u NASA-inom programu Artemis za istraživanje Meseca i više puta su se obavezale na ISS. Ako se ostvare ambicije ruske svemirske stanice, ona neće imati funkcionalnu stanicu do sredine 2030-ih. U međuvremenu, kosmonauti će možda morati da se oslone na vožnje do kineske svemirske stanice Tiangong kako bi zadržali svoje ljudsko prisustvo u niskoj orbiti Zemlje. Ali Rusija se takođe može umoriti od samo plutanja u niskoj orbiti Zemlje; to je verovatno razlog zašto planira da se pridruži Kini jer ima za cilj da uspostavi stalnu istraživačku stanicu na južnom polu Meseca.
—Mir
Šta kada je u pitanju odbrana: da li odluka Rusije treba da izazove bilo kakvu zabrinutost u pogledu bezbednosti?
Sjedinjene Države su već utvrdile da je svemir domen ratovanja. Odlazak Rusije sa ISS-a može poslužiti za razjašnjavanje namere Rusije. Kao i kada se bilo koje partnerstvo ili odnos degradira, može se očekivati povećanje napetosti i stresa u toj oblasti – u ovom slučaju u svemiru.
—Kris
Odluka Rusije da se povuče naglašava kako mir i diplomatija u svemiru nisu prioritet – baš kao što su pokazali svojom strategijom i taktikom „imperije zla“ u Ukrajini, Siriji, na otvorenom moru i njihovim trolovanjem američkih satelita u svemiru. Rusija ima viši prag prihvatanja rizika od Sjedinjenih Država i naših svemirskih partnera.
—Mir
Izvor: Atlantski Savet SAD