Demostat: Tri načina da proverite informacije sa interneta

Internet je preplavljen lažnim vestima, koje su vrlo često plasirane tako da čitalac ne sumnja u njihovu istinitost. Dezinformisanje nije nova pojava, ali su internet i društvene mreže promenili način na koji se lažne vesti stvaraju i šire. Internet je omogućio nove načine objavljivanja, deljenja i konzumiranja vesti i informacija, te nije uvek lako odrediti koje su priče verodostojne, a koje lažne. Nudimo vam kratak vodič koji vam u tome može pomoći.

Istražite članak koji čitate

Prvo treba proveriti ko je napisao izvornu vest, a zatim i kvalifikacije autora članka. Saznajte da li je autor specijalizovan za oblast o kojoj piše. Ukoliko to nije slučaj, postoji sumnja da članak sadrži lažne ili obmanjujuće informacije, posebno ukoliko u tekstu uopšte nije navedeno ime autora. Takođe, treba proveriti kada je članak napisan, da li je i dalje aktuelan ili je reč o zastarelim informacijama. Zastareli članci mogu se koristiti za plasiranje lažnih vesti jer ne pružaju tačan prikaz trenutne situacije.

Proverite da li i drugi kredibilni mediji prenose datu vest. Pročitajte ceo tekst pažljivo i ne sudite o vesti samo na osnovu naslova. Treba paziti i na to kakav se jezik koristi u tekstu, da li ima gramatičkih i pravopisnih grešaka, da li ima mnogo uzvičnika ili teksta sa velikim slovima, što  može biti znak da je članak neprofesionalan ili napisan tako da izazove reakciju.

Još jedan način da se istraži članak koji čitate jesu citati zvaničnika ili stručnjaka u tekstu. Tekstovi u kojima se razmatraju važni događaji često će uključiti i citiranje drugih članaka, mišljenje stručnjaka ili detalje zvaničnih izveštaja. Ako ne vidite nikakve izvore za vest ili citate, to može biti znak da su u pitanju dezinformacije.

Nekada može da se desi da naslov ne bude sasvim pogrešan, ali da je napisan tako da namerno obmanjuje javnost. Podaci se mogu pogrešno protumačiti. Na primer, naslov može glasiti: „Skoro 90 odsto anketiranih podržava smrtnu kaznu“. Ali, u naslovu nije navedeno da je anketirano samo deset osoba, što nije dovoljan uzorak za kredibilnu analizu.

Vesti se mogu proveriti na nekom od veb sajtova za proveru činjenica, koji su posvećeni razotkrivanju i osporavanju dezinformacija. Te sajtove možete pronaći među članovima Međunarodne mreže za proveru činjenica (IFCN) Instituta Pointer – https://www.poynter.org/ifcn/. Većina sajtova za proveru činjenica će objasniti zašto ili kako su informacije lažne ili obmanjujuće.

Razotrkivanje memova i fotografija

Kada je reč o memovima i fotografijama, treba proveriti citate ili tvrdnje koji se u njima pojavljuju kako bi se utvrdilo da li su stvarni i ko je to zapravo rekao. Ako se citat ne poklapa sa slikom, to je najverovatnije dezinformacija. Na memovima i fotografijama može pisati bilo šta, ali ako su informacije tačne, verovatno je o tome izvestila i neka kredibilna medijska kuća.

Ako je slika postavljena na sajt društvenih medija ili onlajn forum, pokušajte da kontaktirate osobu koja ju je prvobitno postavila. Pitajte ih da li mogu da potvrde informacije i navedu izvor. Ako ne mogu, to može značiti da su informacije lažne ili obmanjujuće.

Fotografiju možete proveriti i uz pomoć alatke RevEye, koja je korisna za proveru fotografija u više baza podataka.

Analizirati izvor informacije

Procenite dizajn sajta da vidite da li izgleda profesionalno. Mnogo oglasa na sajtu jedan je od znakova da je sajt amaterski ili neprofesionalan. Pogledajte i druge linkove koji se nalaze na toj stranici. Ako ih nema, ili vode na neko neočekivano mesto, sajt bi mogao biti lažan.

Autor: Ivana Petronijević
Izvor: Demostat

Check Also

Šta je digitalni autoritarizam i kako se koristi za širenje ruske i kineske propagande

Uprkos naporima vlada Evropske unije i SAD da smanje rusku propagandu sankcionisanjem ili blokiranjem medija koje podržava ...