Od 15. do 17. septembra 2023. godine, na poziv generala Eirika Kristofersena, NATO i pozvani načelnici odbrana okupili su se u Oslu na godišnjoj konferenciji Vojnog komiteta. Dnevni red konferencije bio je fokusiran na sprovođenje odluka donetih na samitu u Viljnusu, koje imaju za cilj dalje jačanje odbrambenog stava Alijanse.
Otvarajući Konferenciju Vojnog komiteta NATO-a, uz norveškog ministra odbrane, gospodina Bjorna Arilda Grama i norveškog načelnika odbrane, generala Eirika Kristofersena, admiral Bauer se zahvalio domaćinima na toploj dobrodošlici i gostoprimstvu. Zatim je nastavio da daje pregled dnevnog reda, koji se uglavnom fokusirao na izvodljivost porodice planova DDA: „Planovi koje su saveznici dogovorili u Vilnjusu će uticati na razvoj svih naših oružanih snaga u decenijama koje dolaze. Preduzimamo hrabre korake da dodatno ojačamo naše odvraćanje i odbrambeni stav. Nikada ranije planovi NATO-a i nacionalne odbrane nisu bili tako blisko povezani“, istakao je on. Kada se bavi regionalnim planovima, dodao je on, „oni su zasnovani na objektivnim, zahtevima za strukturu snaga zasnovanim na pretnji, koji precizno navode koja sredstva ili sposobnosti su potrebne u scenariju krize ili konflikta. Nepotrebno je reći da su ovi planovi i zahtevi živi dokumenti. Oni će se ažurirati kako se pretnje sa kojima se suočavamo budu razvijale”.
Načelnici odbrana razgovarali su o tome kako će se ovi planovi uključiti u postojeće procese. „Da bismo ove planove pretvorili u dela, biće nam potrebno više trupa u većoj spremnosti; izgradnja i razvoj sposobnosti; prilagođavanje komandne i kontrolne strukture NATO-a; više mogućnosti, što uključuje logistiku, podršku zemlje domaćina, održavanje, vojnu mobilnost i dopunjavanje i postavljanje zaliha; i što je najvažnije, to uključuje više vežbi i obuke kolektivne odbrane“, naglasio je predsedavajući u svom uvodnom obraćanju. Ovo je deo evolucije NATO-a od Alijanse optimizovane za nepredviđene operacije van područja do Alijanse pogodne za potrebe operacija velikih razmera za odbranu svakog pedlja savezničke teritorije.
Vojni lideri su odali počast svojoj braći i sestrama u uniformama: onima koji su podneli najveću žrtvu i onima koji još uvek pate od psihičkih ili fizičkih posledica njihovog angažovanja.
„Kada se Švedska pridruži, imaćemo 3,5 miliona braće i sestara u uniformama koji štite našu veliku Alijansu. Kada su zajedno mogu da vide ono što ne vide kada su sami. Zajedno rade ono što ne mogu sami. Vojna profesija donosi ogromne mogućnosti, ali to takođe zahteva ogromne žrtve“, naglasio je admiral Bauer, pre nego što je pozvao sve načelnike odbrana na minut ćutanja.
Načelnici odbrana su takođe usmerili pažnju na budućnost i dugoročnije držanje NATO-a, ali su i izrazili zabrinutost zbog manjka proizvodnih kapaciteta zbog kojih rokovi isporuke i cene opreme i municije rastu. „Trenutno plaćamo sve više i više za potpuno isto… a to znači da ne možemo da budemo sigurni da povećana potrošnja na odbranu zaista vodi ka većoj bezbednosti. Naše liberalne ekonomije nisu sposobne da kreiraju prioritete koji su trenutno tako očajnički potrebni. Dugoročna stabilnost treba da prevlada nad kratkoročnim profitom“, naglasio je admiral Bauer u svojim izjavama za štampu.
Tokom konferencije, načelnici odbrana NATO zemalja odlučili su da produže admirala Bauera kao predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a za dodatnih 6 meseci i izabrali su italijanskog načelnika odbrane, admirala Đuzepea Kava Dragonea za njegovog naslednika na 2,5 godine.
Izvor: NATO