Atlantski Savet Srbije Dobrodošli na zvaničnu prezentaciju Atlantskog Saveta Srbije
Related Articles
Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije, u skladu sa time i koju organizaciju predstavlja ima prilično drugačije stavove. I kod njega, međutim, provejava osnovna nit da bi Srbija, pre svega, trebalo da sebe dovede u red, pre nego što se odluči „kojem će se carstvu privoleti“, ako do toga dođe.
„S obzirom na to da se Srbija zvanično nije opredelila ni za jednu stranu ovog multipolarnog sveta, u ovom trenutku ona nema neprijatelje, niti iko od ovih zemalja vrši jak pritisak da se to promeni. Beograd se, očigledno, trudi da svakoj od pomenutih zemalja, a mislim na SAD, Rusiju, Kinu i zemlje Evropske unije, maksimalno u okviru svojih mogućnosti izađe u susret. Srećom pa njihovi zahtevi nisu takvi da bi moralo da dođe do zatezanja odnosa. Videćemo dokle će to trajati tako. Istorija ne ide u prilog takvoj slici“, kaže Živulović za „Ekspres“.
Na ocenu profesora Metjua Kroninga da bi Srbija u geopolitičkoj borbi između velikih morala da vodi računa o dugoročnim posledicama saradnje s Kinom te da Srbija može da održava dobre odnose i sa SAD i sa Kinom, ali da je duboko strateško partnerstvo sa obe strane neostvarivo, Živulović kaže da „stav profesora Kroninga odražava trenutno stanje između ove dve velike sile nastalo izborom novog ‒ starog predsednika u Americi“.
„Ti odnosi se menjaju u zavisnosti od toga i ko vodi pomenute zemlje. Pitanje je da li ljudi koji vode Srbiju žele duboka strateška partnerstva sa nekom zemljom. Za sada to se nije pokazalo, već želja da se sa svakom silom održavaju što bolji odnosi. Pitanje je do kada će to moći tako da se odigrava, odnosno koja će prva velika sila da traži od nas dugoročno strateško partnerstvo. Tada će se otvoriti Pandorina kutija, nama tako poznata još od Prvog srpskog ustanka i borbe za slobodu. Mi sa tim ’strateškim partnerstvima’ nemamo baš najbolja iskustva“, dodaje Živulović.
Na pitanje da li je onda rešenje neki, uslovno rečeno, „treći put“, sa neizvesnim rokom trajanja, ili je pametnije biranje strateškog partnera, sagovornik „Ekspresa“ odgovara da „treći put skoro da ne postoji“.
„Sklon sam da posle ozbiljnog analiziranja moći velikih sila treba tražiti dugoročnog partnera koji će moći da nam, kao maloj i relativno siromašnoj zemlji, pruži zaštitu naših nacionalnih interesa. Nažalost, sem ’Načertanija’, nijedna Srbija do danas nije definisala i izradila bar nekakav nacrt šta su to nacionalni interesi naše zemlje. Redosled: definisati nacionalni interes ‒ potvrđen na referendumu ‒ pa onda traženje dugoročnog strateškog partnera, pod uslovom da je predviđeno nacionalnim interesom“, sugeriše Živulović.
A na pitanje koga bi on, u trenutnoj situaciji, i prema preferencijama želeo za strateškog partnera Srbije, odgovara: „Trenutna situacija u svetu je vrlo turbulentna. Amerika pod novim rukovodstvom želi da promeni svoju svetsku ulogu, Evropska unija je u evidentnoj krizi, Rusija zaglibljena u rat koji je inicirala, sa ekonomskim problemima, Kina takođe u blagoj recesiji. Teško da iko ima vremena i potencijala da se bavi Srbijom. Za kratko ne bih se bavio strateškim partnerima, već bih pokušao da sredim svoje dvorište. Kuća nam nije u sjajnom stanju“, zaključuje Živulović.
Preuzeto sa www.ekspres.net
Članak u celosti možete pročitati OVDE.
Autor: Marko R. Petrović
