Atlantski Savet Srbije Dobrodošli na zvaničnu prezentaciju Atlantskog Saveta Srbije
Related Articles
www.youtube.com
Medju onima koji su podržali mogućnost da dođe do obnove i normalizacije vazdušnog saobraćaja između Beograda i Prištine bio je i NATO, ali i generalni sekretar te vojne alijanse Jens Stoltenberg. U saopštenju koje je objavljeno povodom toga istaknuto je da je to važan korak, koji bi trebalo da omogući što je moguću lakšu i bržu cirkulaciju ljudi i ekonomskih dobara širom Zapadnog Balkana. Stoltenberg je podsetio na to da u skladu sa Rezolucijom Ujedinjenih nacija “1244” NATO ima odlučujuću ulogu u kontroli vazdušnog prostora nad Kosovom i dodao da će odredbe koje to propisuju ostati i dalje na snazi. Podsećamo, vazdušni prostor iznad Kosova je po Vojno-tehničkom sporazumu potpisanom u Kumanovu u nadležnosti NATO-a, odnosno KFOR-a, od 1999. godine. Medjutim, taj prostor je podeljen na gornji sloj ( od 8.700 metara pa naviše) i donji ( do visine od 8.700 metara). Pre šest godina, 2014. godine, NATO je preneo ovlašćenje kontrole gornjeg sloja ( iznad 6.200 metara) na mađarsku službu kontrole letenja „ Hungarokontrol”, posle čega je dozvolio otvaranje tog dela vazdušnog prostora za civilni vazdušni saobraćaj. Do tada, civilne vazduhoplovne kompanije su morale da zaobilaze gornji sloj, što je višestruko povećavalo cene avio karata sa prištinskog aerodroma. U međuvremenu je ministar za infrastrukturu u Vladi Kosova, Pal Ljekaj najavio da će NATO ove godine prepustiti kontrolu kosovskog vazdušnog prostora do 7.000 metara prištinskim vlastima. Takva odluka bi mogla da se sprovede bez problema, s obzirom da se letovi sa prištinskog aerodroma i ka njemu ne obavljaju kroz vazdušni prostor koji kontroliše Srbija. Osim toga, još uvek ne postoji nikakva komunikacija između kontrole letenja u Prištini i njihovih kolega sa beogradskog aerodroma. I pored toga što kontrola letenja Srbije i Crne Gore ( „SMATSA”) pokriva 150.000 kvadratnih kilometara vazdušnog prostora nad Srbijom i Crnom Gorom, ali i nad većim delovima Bosne i Hercegovine i Hrvatske i kontroliše više od 550.000 preleta godišnje, nema pristup u vazdušni prostor iznad Kosova. Jasno je da su razlozi za to političke prirode. Zbog svega toga nema sumnje da će eventualno otvaranje kosovskog vazdušnog prostora za saobraćaj i za letove na relaciji Priština–Beograd najviše zavisiti od dobre volje NATO-a.
