Na prošlonedeljnom sastanku ministara odbrane članica NATO u Briselu Rusija je još jednom pozvana da nastavi ispunjavanje svojih obaveza koje su joj propisane u „INF” sporazumu. Generalni sekretar Zapadne vojne alijanse Jens Stoltenberg pozvao je Rusiju da iskoristi to što su sve članice NATO voljne da i dalje nastave saradnju sa tom zemljom, ali je upozorio da se one spremaju i za suprotnu mogućnost – svet u kome definitivno neće biti „INF” sporazuma. Ministri odbrane članica NATO su poručili prošle nedelje u Briselu i da su njihove države spremne i voljne da doprinesu uspehu tzv. inicijative „Četiri 30-ice”. To će, kako su rekli, doprineti da Zapadna vojna alijansa u svakom trenutku ima spremna za dejstvo 30 borbenih brodova, 30 bataljona pešadije i 30 eskadrila lovačkih aviona. To će povećati sposobnost NATO-a da reaguje brzo i odlučno tokom svake krize. Važno je i to što su se članice NATO-a i Kanada složile da do kraja 2020. godine izdvoje dodatnih 100 biliona dolara za vojne troškove. Taj novac će se iskoristiti kako za veći doprinos misijama i operacijama koje bude preduzimao NATO, tako i za modernizaciju naoružanja i vojne opreme . Govoreći o situaciji u Avganistanu, generalni sekretar NATO-a Jens Stolteberg je naglasio da su članice te organizacije i dalje jedinstvene kada je reč o budućnosti misije Zapadne vojne alijanse u toj državi i da će nastaviti da zajedno odlučuju. Stoltenberg je dodao da su prioriteti NATO i situacija u Iraku i na Kosovu. Govoreći o nekadašnjoj srpskoj pokrajini prvi čovek NATO-a je naglasio da je taj vojni savez i dalje posvećen očuvanju bezbednosti svih ljudi na Kosovu, ali da će tokom proleća zajedno sa Kosovskim bezbednosnim snagama biti neophodno doneti dalju odluku o NATO-vom angažovanju.