Atlantski Savet Srbije Dobrodošli na zvaničnu prezentaciju Atlantskog Saveta Srbije
Related Articles
„Srbija najbolje može da zaštiti sebe od budućih bezbednosnih izazova jačanjem bezbednosne i odbrambene saradnje sa Rusijom i Kinom. Na eventualnom referendumu za ulazak Srbije u NATO, 78 građana Srbije bi glasalo protiv ulaska u tu organizaciju, a to je za 10 procenata više nego prošle godine. Eventualna pomoć Zapada Srbiji u prevazilaženju najvećih problema u oblasti zaštite životne sredine ne bi ublažila negativan stav koji Srbi imaju prema NATO-u. Većina građana Srbije smatra da se politika Amerike prema Srbiji tokom poslednjih godina nije ni malo promenila”.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja o političkim stavovima građana Srbije koju je ovih dana telefonski, na uzorku od 1.000 ispitanika, sprovela beogradska NVO „CEAS” (Centar za evroatlantske studije). Naziv istraživanja je „Srbija i novi horizonti-javnost o bezbednosnim izazovima, NATO-u, Americi, Kosovu i regionalnoj saradnji”, a CEAS ga je obavio zajedno sa CESID-om, na osnovu slučajno odabranih odraslih građana Srbije. Odgovarajući na postavljeno pitanje s kojim zemljama Srbija treba da ima najbolje odnose, većina ispitanika, čak njih 80 odsto, je rekla da bi to trebalo da budu sve susedne zemlje. Ohrabruje što je 2 odsto ispitanika više ( 49 odsto, prema 47 odsto tokom prošle godine) odgovorilo pozitivno na pitanje „ ako bi se održavao referendum o ulasku Srbije u Evropsku uniju da li biste glasali za to”. Medjutim, nije ohrabrujuće to što se povećao i procenat onih koji bi na eventualnom referendumu o ulasku Srbije u EU bili protiv ( 36 odsto u 2018. godini, a 40 odsto u 2019. godini).
Na pitanje „zbog čega bi glasali protiv ulaska Srbije u NATO” 57 odsto ispitanika je odgovorilo da je razlog za takav stav to što je NATO bombardovao Srbiju. Većina učesnika ankete smatra da bi lideri zapadnoevropskih država trebali da češće izražavaju žaljenje zbog civilnih žrtava tokom bombardovanja Srbije, ali samo pod uslovom da su takvi postupci motivisani njihovim iskrenim kajanjem. Najveći procenat ispitanika nema ništa protiv toga da Srbija sarađuje sa NATO-om, ali samo kada je reč o suprostavljanju prirodnim teškoćama i reagovanju u slučaju vanrednih situacija.
U jednom broju pitanja u ovoj anketi se od gradjana tražilo da kažu šta bi bili njihovi preduslovi za eventualno obostrano priznavanje Srbije i Kosova. Većina učesnika ove ankete smatra da bi tako nešto bilo neizvodljivo bez mogućnosti da Srbija ima obezbedjen pristup prirodnim resursima u četiri opštine na severu Kosova, kao bez specijalnog statusa za srpske crkve i manastire na Kosovu. Međutim, najveći procenat učesnika ankete ne želi da prihvati stavove da je Kosovo nezavisna država i da Srbija zbog toga treba da se okrene budućnosti. Većina ispitanika smatra da bi eventualno kompromisno rešenje za Kosovo moralo da podrazumeva pojačanu autonomiju za četiri srpske opštine na severu Kosova koju bi garantovao KFOR svojim prisustvom.
Zanimljivo je da se u jednom pitanju tražilo od učesnika ove ankete da odgovore na to kako ocenjuju kampanju koju je vodila ambasada SAD-a u Srbiji tokom koje su spotovima koje je ona finansirala, „ I Srbija je svet” promovisane srpsko-američke istorijske veze. Većina je odgovorila da je ta kampanja bila pozitivna i da je imala rezultate, ali da bi popularisanje podataka i istorijskih činjenica o dobrim odnosima Srbije i Amerike tokom istorije trebalo da bude nastavljeno. Odmah posle onih koji su se izjasnili u korist te kampanje su oni koji su glasali protiv i odgovorili da ona nije ni malo doprinela poboljšavanju odnosa Amerike i Srbije. Na pitanje šta je najspornije pitanje u nastojanjima da se poboljša saradnja Srbije i Amerike većina ispitanika je navela bliske veze Srbije sa Rusijom i Kinom, a odmah posle njih su oni kojima smeta trenutna situacija na Kosovu. Posle te dve grupe su gradjani Srbije koji ne mogu da oproste Americi bombardovanje te zemlje.
