Oliver Bulou – Ofšor hladni rat

Transnacionalna kleptokratija je rastuća pretnja demokratiji sa hitnim posledicama po nacionalnu bezbednost, ljudska prava i ljudski razvoj. Kleptokratija kombinuje autokratiju iz 19. veka sa finansijama 21. veka, što omogućava diktatorima da obogate sebe i svoje prijatelje, sakriju prihode u inostranstvu i koriste to bogatstvo da nagrizaju strane i domaće institucije. Dok autoritarni lideri preusmjeravaju javne resurse u svoje džepove i ostavljaju ih u inostranstvu, demokratije su se uglavnom fokusirale na svoje unutrašnje probleme umesto da deluju kao ujedinjeni front za efikasno rešavanje ove opasnosti.

Kleptokratske snage iskorišćavaju ovo nejedinstvo da učvrste svoju represivnu vladavinu kod kuće i unaprede sopstvene, antidemokratske planove u inostranstvu. Godinu za godinom, godišnje rangiranje Freedom House-a „Sloboda u svetu“ pokazuje da su zemlje koje se smatraju „najmanje“ slobodnim u njihovoj rang listi često one koje imaju snažno ukorenjene kleptokratske mreže koje su preuzele sistem upravljanja. Tradicionalni oblici odgovornosti su smanjeni, kooptirani ili eliminisani jer kleptokratski režimi nastoje da spreče da novinari razotkriju njihovu krađu i da njihovo upravljanje nadgledaju organizacije civilnog društva.

Demokratije možda veruju da su njihove institucije dovoljno jake da se odupru kleptokratskom uticaju, ali dokazi upozoravaju na suprotno. Rusija pod predsednikom Vladimirom Putinom, na primer, koristila je ogromno bogatstvo ukradeno od njenog naroda da koopira strane lidere i preduzeća, širi velike i korozivne kampanje dezinformacija i meša se u demokratske izbore. Fokus na snagu demokratskih institucija propušta širu poentu: kako se više kleptokratskog bogatstva infiltrira u demokratije, ono korumpira pojedince i članove vlade, što će na kraju degradirati nezavisne institucije.

Čini se da se mnoge demokratije bude pred pretnjom koju predstavlja transnacionalna kleptokratija i donose politike osmišljene da se bore protiv nje. Bajdenova administracija u SAD postavila je borbu protiv korupcije glavnim prioritetom, a Velika Britanija i EU su nagovestile namere da učine isto. Ali pošto je kleptokratija transnacionalni, umreženi i ukorenjeni oblik korupcije, pojedinačni ili atomizovani odgovori su nedovoljni. Demokratije moraju biti ujedinjene i umrežene u svojoj borbi protiv toga. Transnacionalna kleptokratija će uvek identifikovati slabosti u globalnoj mreži regulacije i proći kroz njih, što znači da cela mreža mora biti ojačana ako želi da se odupre infiltraciji. U suprotnom, novac bi se samo preselio u zemlju koja mu ostaje otvorena, a problem bi se nastavio.

Da bismo se efikasno borili protiv kleptokratije, moramo delovati zajedno. Demokratije treba da se usredsrede na svoje zajedničke osnovne vrednosti – političku i ličnu slobodu, slobodno tržište, slobodu govora, nezavisne pravosudne sisteme i slobodu izražavanja – kako bi razvile jedinstven odgovor na ovaj vrhunski izazov, baš kao što su to činile tokom borbe protiv komunizma tokom Hladnog rata. Taj osećaj demokratske solidarnosti, gde su sve glavne političke partije razumele i prepoznale pretnje komunizma koje predstavlja demokratske vrednosti, trebalo bi prenameniti i ojačati za borbu protiv kleptokratije.

Kako Oliver Bullough upozorava u ovom radu, u pitanju je sama budućnost demokratije.

Ceo rad možete pročitati OVDE.

Check Also

Neformalna info-sesija Atlantskog Saveta Srbije

Atlanski Savet Srbije je u petak (15. aprila) organizovao neformalnu info-sesiju o ratu u Ukrajini, ...