Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u subotu (18. februara 2023.), generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je naglasio da, godinu dana od pune ruske invazije na Ukrajinu, predsednik Putin ne planira mir, već novi rat. Generalni sekretar je rekao: „Moramo dati Ukrajini ono što joj je potrebno da pobedi i pobedi kao suverena, nezavisna nacija u Evropi“.
Generalni sekretar je tvrdio da čak i ako se rat završi sutra, naše bezbednosno okruženje se dugoročno promenilo. On je rekao da Kremlj želi drugačiju Evropu, gde Rusija kontroliše susede. „Takođe znamo da Peking pažljivo prati, da vidi cenu koju Rusija plaća, ili nagradu koju dobija za svoju agresiju“, rekao je Stoltenberg, naglašavajući da rat u Ukrajini pokazuje da je bezbednost globalna, a ne regionalna, i odbrana nije opciono.
Generalni sekretar je takođe istakao važnost otpornosti. „Ne tako davno, mnogi su tvrdili da je uvoz ruskog gasa čisto ekonomsko pitanje“, rekao je on, dodajući da „ne bi trebalo da pravimo iste greške sa Kinom i drugim autoritarnim režimima“.
Konačno, generalni sekretar Stoltenberg je istakao da je „najvažnija lekcija iz rata u Ukrajini da Severna Amerika i Evropa moraju da stoje zajedno”, ističući da „bez NATO-a nema bezbednosti u Evropi”.
Gospodin Stoltenberg je govorio na glavnoj bini Minhenske bezbednosne konferencije 2023. godine, zajedno sa predsednikom Finske Saulijem Niinisteom, predsednicom Moldavije Maiom Sandu i premijerkom Danske Mete Frederiksen.
Na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, generalni sekretar je održao niz sastanaka, uključujući sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom, danskom premijerkom Mete Frederiksen, finskim predsednikom Saulijem Niinisteom, švedskim premijerom Ulfom Kristersonom, ukrajinskim premijerom Ministar Dmitro Kuleba, potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans, specijalni izaslanik predsednika SAD za klimu Džon Keri i delegacija američkog Kongresa koju predvodi senator Lindzi Grejem (R-SC).