Atlantski Savet Srbije Dobrodošli na zvaničnu prezentaciju Atlantskog Saveta Srbije
Related Articles
EU treba da uloži 500 milijardi evra u narednim decenijama kako bi ojačala svoju odbranu i pokrenula svoju odbrambenu industriju, ali države članice ostaju podeljene oko toga koju i gde kupiti ključnu opremu i kako sve to finansirati.
Lideri EU će se u ponedeljak sastati u Briselu kako bi počeli da razvijaju zajedničku strategiju za jačanje odbrane Evrope i plana za finansiranje, jer još uvek postoje ogromne praznine u razmišljanju.
Upravo u neoklasičnoj Palati Egmon iz 16. veka, u centru Brisela, a ne u njihovom uobičajenom mestu u Evropskom savetu, lideri će se okupiti ujutru na neformalnom sastanku. Ovo je prvi sastanak lidera EU ikada koji je posvećen isključivo odbrani.
Ne treba očekivati zajedničke zaključke na kraju sastanka, na kojem će u vreme ručka prisustvovati i generalni sekretar vojnog saveza NATO-a Mark Rutte, a na večeri premijer Britanije, Keir Starmer.
U međuvremenu, 27 lidera EU će razgovarati o transatlantskim odnosima i evropskoj odbrani sa dva ključna pitanja koja su na vrhu dnevnog reda: na koje vojne kapacitete EU treba da potroši novac kao prioritet; i kako finansirati razvoj i sticanje ovih sposobnosti.
Prema Evropskoj komisiji, EU treba da uloži 500 milijardi evra u odbranu tokom naredne decenije, iako je samo 8 milijardi evra namenjeno ovom sektoru u budžetu bloka za period 2021-2027.
Finansiranje je očajnički potrebno da bi se pokrenula evropska odbrambena industrija nakon decenija nedovoljnih ulaganja, obezbedila vojna oprema koja je potrebna da bi se pomoglo Ukrajini da se odbrani i zaštitio blok od bilo kog potencijalnog agresora. Obaveštajne agencije su upozorile da bi Rusija mogla da bude u poziciji da napadne zemlju EU do 2030. jer nastavlja da nadmašuje svoje evropske kolege u vojnoj opremi uprkos sankcijama koje je Zapad uveo da bi osakatio njenu ekonomiju i sposobnost da vodi rat.
Većina država članica EU, koje su i saveznici u NATO-u, slažu se da je razmišljanje o sposobnostima potrebno obaviti sa vojnom alijansom koja ima decenijama iskustva i koja je, što je ključno, započela posao identifikovanja nedostataka u sposobnostima.
Tu postoji i „zajednički osećaj hitnosti među državama članicama i dogovor da Evropa treba da postane efikasniji, autonomniji i pouzdaniji odbrambeni akter“, rekao je visoki zvaničnik EU uoči sastanka.
Ovo je postalo još hitnije nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću. Američki predsednik kritikovao je saveznike EU u NATO-u koji ne uspevaju da potroše obaveznih 2% svog BDP-a na odbranu, pozvao je na povećanje potrošnje na prag od 5% i rekao da će ohrabriti Rusiju da „radi šta god hoće“ saveznicima koji ne plaćaju dovoljno.
SAD takođe sve više pomeraju fokus svoje spoljne politike ka Indo-pacifičkom regionu i posebno Kini, izazivajući zabrinutost da bi u godinama koje dolaze mogle da povuku deo svog fokusa i vojnih sposobnosti iz Evrope ka Dalekom istoku.
Ali na nivou EU se javlja konsenzus oko toga čemu blok treba da daje prioritet, uključujući protivvazdušnu odbranu, pomorsku odbranu, vojnu mobilnost, sajber odbranu i dronove, rekao je diplomata EU pod uslovom da ostane anoniman.
Jedno od najtežih pitanja o sposobnostima, dodao je diplomata, biće ko ih stiče i ko ih kontroliše.
Druga potencijalna oblast spora je oko toga da li da se finansiranje EU ograniči na kupovinu evropske opreme, drugim rečima, da se nametne takozvana evropska preferencija. Prema rečima drugog diplomate EU, takođe pod uslovom da ostane anoniman, kompromis je manje-više pronađen da se sredstva odvoje za opremu koja ima 65 odsto komponenti koje dolaze iz EU.
Države članice koje još nisu u potpunosti prihvatile ovaj kompromis su „oklevale zbog vanevropskih razloga“, rekao je diplomata.
Što se tiče finansiranja, zemlje članice su saglasne da bi odbrana trebalo da dobije veći udeo u narednom budžetu ili višegodišnjem finansijskom okviru (MFF) koji traje od 2028. do 2034. i za koji će pregovori početi na leto. Oni takođe priznaju da je pre toga potrebno dodatno finansiranje.
Ali – ne slažu se oko toga odakle uzeti novac.
Neki se zalažu za određenu fleksibilnost u fiskalnim pravilima bloka kako bi se državama članicama omogućilo da isključe troškove za odbranu iz svojih nacionalnih rashoda, drugi žele da izdaju evroobveznice, dok prenamenu neiskorišćenog novca iz drugih programa EU i proširenje Evropske investicione banke (EIB) žele treći.
Druga dva su najmanje kontroverzna. Devetnaest država članica je, na primer, pozvalo da se pravila ulaganja EIB-a dodatno prošire kako bi mogla da troši više na vojne aktivnosti. Mandat EIB-a je već ažuriran 2024. kako bi joj se omogućilo da ulaže novac u projekte dvostruke namene, povećavajući svoja ulaganja u bezbednost i odbranu na milijardu evra prošle godine. Očekuje se da će to udvostručiti 2025. godine.
Za još jedno proširenje bi verovatno bila potrebna jednoglasnost država članica.
U međuvremenu, štedljive zemlje su za sada odbacile ažuriranje fiskalnih pravila bloka kako bi povećale potrošnju na odbranu i izdavanje zajedničkog duga. Jedan od već citiranih diplomata je to nazvao „neodgovornim“. Sa druge strane, neke štedljive zemlje su promenile svoj stav poslednjih meseci. To je slučaj Danske, koja je nagovestila svoju spremnost da koristi evroobveznice. U Nemačkoj, još jednoj zemlji koja je veoma blizu, promena vlade posle izbora krajem februara mogla bi da dovede do toplijeg odnosa prema predlogu.
Ovaj sastanak, kojim predsedavaju predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i Donald Tusk, premijer Poljske – koja trenutno predsedava i šestomesečnim rotiranjem Saveta EU – ne bi trebalo da dovede do bilo kakvih odluka ili velikih najava.
Diplomate i zvaničnici EU odbacili su bilo kakve kritike da je blok prespor sa svojom strategijom odbrane.
„Smatramo da je pravi trenutak jer imamo sekvencu koja ima smisla“, rekao je visoki zvaničnik EU.
Povlačenje bi trebalo da pruži Komisiji smernice koje su joj potrebne za finalizaciju svoje Bele knjige o odbrani, koja bi trebalo da bude objavljena 19. marta.
Lideri će tada imati dva meseca da razmotre predloge Komisije o tome kako da unaprede evropsku bezbednost i njenu odbrambenu industrijsku bazu pre njihovog sledećeg sastanka krajem juna, koji će zgodno pasti odmah nakon samita lidera NATO-a na kojem bi trebalo da se revidira prag potrošnje i kapaciteti. biti otkriven.
„Junski samit će biti kada ćemo donositi odluke“, rekao je diplomata EU.
Copyright AP Photo/Geert Vanden Wijngaert
IZVOR: EURONEWS (orginalan članak napisala Alis Tajdi)
