Atlantski Savet Srbije Dobrodošli na zvaničnu prezentaciju Atlantskog Saveta Srbije
Related Articles
Haos koji je počeo u Libiji 2011. godine posle mučkog ubistva Moamera Gadafija mogao bi da bude još veći, sa nesagledivim posledicama. Situacija u toj arapskoj zemlji se dodatno iskomplikovala prošlog četvrtka, kada je 75-godišnji Halifa Haktar, prvi čovek tzv. Libijske nacionalne armije, krenuo u osvajanje većeg dela te države i njenog glavnog grada Tripolija koje kontroliše vlada na Zapadu priznatog Fajiza Saradža. Apsolutna enigma i „ pitanje za milion dolara” je ko stoji iza Haktara i ko od prošle nedelje povlači konce događaja u Libiji? Oni koji misle da u pozadini svega stoji Vlada SAD-a greše i nisu u pravu, jer su visoki vojni zvaničnici te zemlje krajem prošle nedelje saopštili da će se američka vojska potpuno povući sa teritorije Libije. To je obrazloženo argumentima koje je izneo general marinaca Tomas Voldhauzer, čelnik Afričke komande vojske SAD-a. On je izjavio da „Realnost u pogledu bezbedonosnih prilika na terenu u Libiji postaje sve više složena i nepredvidljiva”, okolnost da je to izjavila visoko pozicionirana osoba u hijerarhiji američke vojske koja raspolaže sa pouzdanim obaveštajnim informacijama može samo da zabrine.
Jedno od mogućih i po mnogima najizvesnijih objašnjenja je da je rat u Libiji intenziviran krajem prošle nedelje zbog nafte. Tome u prilog govori podatak da se u Libiji nalaze najveće rezerve najkvalitetnijeg crnog zlata u poređenju sa svim afričkim zemljama. Zato i ne čudi što je ovih dana objavljeno u medijima da barel nafte tipa „brent” sada košta oko 72 američka dolara, što je najviše u poslednjih 5 meseci. Ukoliko se situacija u Libiji bude dalje pogoršavala ova cena će biti još veća. Nastavi li se građanski rat u Libiji, što je najverovatniji razvoj događaja, dramatično će se povećati i broj izbeglica koje će pokušati da se domognu Evrope. To će uticati da se ovaj problem ponovo pogorša, a nagoveštaji da će biti tako postoje. Podsećamo, u medijima su ovih dana objavljeni dramatični izveštaji po kojima grčka vojska sprečava da brojne izbeglice pređu granicu te zemlje sa Makedonijom i uđu u tu državu bežeći od libijskih i sirijskih ratnih sukoba. Povoljna okolnost je to da za sada trupe lojalne Fajizu Saradžu ne prave nikakve probleme srpskim državljanima. Nekoliko medija u Srbiji je objavilo izjave Srba u Libiji da su u glavnom gradu te države otvorene prodavnice, kafići, i restorani, i da se saobraćaj normalno odvija. Mogući odgovor na pitanje kako je moguće da je 400 ili 500 srpskih državljana i dalje u Libiji, i da za razliku od brojnih američkih i zapadno-evrpopskih državljana oni još ne misle o tome da se evakuišu je sadržan u visini njihovih ličnih primanja. Plate Srba kojih je najviše u stranim naftnim kompanijama iznose više od 4.000 evra, zbog čega niko od njih još uvek ne pomišlja da napusti tu arapsku državu.
