Političari, novinari i analitičari koji tvde da Zapadni Balkan više nije u fokusu interesovanja Vlade SAD-a i obaveštajnim službama te zemlje greše. Da je taj region Evrope i dalje važan za Ameriku videlo se pred uskršnje praznike, kada je drugi čovek u hijerarhiji „CIA”-e Von Bišop doputovao u zvaničnu posetu Sarajevu. Zamenik direktora najmoćnije obaveštajne službe na svetu se zadržao dva dana u prestonici Bosne i Hercegovine ( 25. i 26. april) i za to vreme je razgovarao sa direktorom Obaveštajno-bezbednosne agencije (OSA) BiH – Osmanom Mehmedagićem, i sa čelnicima svih bosansko-hercegovačkih službi, bezbednosnih agencija i policije.
“Bio je kratak, ali veoma konstruktivan i dobar razogovor. Izneli smo određena viđenja svih naših agencija o zajedničkom funkcionisanju i radu, saradnji, razmeni informacija i sve što je bitno za izazove u BiH o pitanju migrantske krize, borbe protiv terorizma što su i prioritetna pitanja”, objasnio je ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač.
Mogući odgovor na pitanje koja tema je bila „prioritet nad prioritetima” tokom ovih razgovora se nadzire iz Lukačeve izjave da je bilo reči i o povratnicima sa stranih ratišta. Na njih, kako je on rekao, treba posvetiti posebnu pažnju da bi se sprečio svaki eventualni teroristički napad koji bi mogli da izvedu. Zbog toga, po Lukačevim rečima, povratnici sa stranih ratišta moraju da budu pod apsolutnom kontrolom svih bezbednosnih službi u BiH. Inače, ovo je za kratko vreme druga poseta čelnika „CIA”-e Sarajevu. Pre Vona, bosansko-hercegovačku prestonicu je 2016. godine posetio bivši direktor vodeće američke obaveštajne službe Džon Brenan. Iznenađujuće je da Von Bišop nije boravio na Kosovu ako se uzme u obzir da je taj region prvi u Evropi po broju onih koji su otišli da ratuju na sirijskom ratištu. Izgleda da je u vrhu američke obaveštajne zajednice procenjeno da su sada mnogo veća opasnost povratnici sa tog ratišta koji su se vratili, ili će se tek vratiti u Bosnu i Hercegovinu. Ivan Kolman, stručnjak za međunarodni terorizam, izjavio je za „Radio Free Europe” da u Bosni i Hercegovini i dalje postoje humanitarne organizacije kroz čije ruke prolazi puno novca koji se ne koristi isključivo u dobrotvorne svrhe. Po njegovim rečima problem je i to što u Bosni ima dosta mudžahedina koji su učestvovali u ratu, ali i novih, radikalizovanih pojedinaca medju kojima dominiraju mladi ljudi, koji su tehnički obrazovani.
“Oni su indoktrinirani antizapadnom filozofijom koja je privlačna mnogima, s obzirom da su ogorčeni ponašanjem SAD-a i njenih saveznika u ratovima u Siriji, Iraku i Avganistanu”, dodao je Kolman. On je dodao da anti-američko raspoloženje u Bosni i Hercegovini nije tako snažno kao ono u Saudijskoj Arabiji, Iranu ili Iraku, ali da postoje grupe i pojedinci koji su problematični za nacionalnu bezbednost SAD-a.