Atlantski Savet Srbije Dobrodošli na zvaničnu prezentaciju Atlantskog Saveta Srbije
Related Articles
To je rat koji je bio i izuzetno predvidljiv i potpuno nepredvidljiv. Ako je ikada došlo do sukoba koji je naglasio hitnu potrebu u svetu politike za strateškim predviđanjem, to je onaj koji trenutno besni u Ukrajini. Naši stručnjaci za predviđanje mesecima su projektovali kako bi rat mogao da izbije i, kada dođe, kako bi se dalje odvijao. U ovom najnovijem delu, Bari Pavel, Peter Engelke i Džefri Čimino ponovo razmatraju svoje martovske prognoze za četiri različita scenarija.
Početkom marta, ubrzo nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, predložili smo četiri scenarija kako bi se rat mogao odvijati. U to vreme, primetili smo da nekoliko faktora ukazuje na to da se to okreće u korist Zapada, uključujući popularnu međunarodnu podršku Ukrajini, odlučnost Kijeva da se bori i novootkrivenu transatlantsku solidarnost. Od tada, ruska početna ofanziva je propala, transatlantski saveznici i partneri postali su hrabriji u svojim akcijama, a NATO je izgleda spreman da prihvati Finsku i Švedsku.
Četiri meseca kasnije, smatramo da je važno da preispitamo svoje razmišljanje: predviđanje je strateška vežba koja zahteva povratak na originalne dokaze; pretpostavke i scenarije treba modifikovati u skladu sa stvarnim događajima. Ako su scenariji izgrađeni na pogrešnim pretpostavkama, ili ako su loše kalibrisani prema događajima na terenu, neće biti korisni za kreatore politike koji žele da razviju koherentne strategije.
Dakle, ovde preispitujemo naša četiri originalna scenarija i predlažemo kako bismo ih mogli izmeniti u svetlu novih dešavanja u Ukrajini:
Scenario 1: Čudo na Dnjepru
U ovom scenariju, predviđamo mogućnost – koja se početkom marta smatrala dalekom – neočekivano snažnog ukrajinskog otpora koji bi primorao Rusiju da izvrši brzo povlačenje iz Ukrajine. Čini se da ovaj scenario sada nije nikakvo čudo, jer je pobeda na ukrajinskom bojnom polju danas verovatnija nego što se činilo početkom marta.
Novosti za jul: Ojačana zapadnim sankcijama protiv Rusije i obezbeđivanjem sve smrtonosnije vojne opreme, Ukrajina izdržava rusku ofanzivu na istoku. Sa boljom opremom, većim moralom trupa i superiornim vođstvom i taktikom, Ukrajina pokreće moćne kontraofanzive (kao što je već uradila oko Harkova, gde je potisnula ruske snage do granice) i proteruje moskovske trupe iz okupiranih Donjecka i Luganska, takođe kao iz južne Ukrajine — gde ponovo zauzimaju Mariupolj i druge teritorije duž Azovskog mora.
Napredak Ukrajine nailazi na sve oštrije eskalacijske pretnje Kremlja. Iako je Moskva mnogo ranije umanjila šok-vrednost takvih pretnji kroz puko ponavljanje, i zapadne i ukrajinske obaveštajne službe ovog puta pridaju veću težinu nuklearnoj pretnji jer veruju da je napad na Krim prava crvena linija za Moskvu.
Ovo je trenutak kada Rusija i Ukrajina postižu dogovor o okončanju rata. Ukrajina pristaje da ostane van NATO-a, dok Rusija pristaje da poštuje granice zemlje pre 2014 (minus Krim, čije je rešenje stavljeno na neodređeno vreme) i nastojanje Kijeva za članstvo u Evropskoj uniji (EU). Ruski predsednik Vladimir Putin ipak pokušava da ostvari pobedu i odlazi, a njegova pažnja se prebacuje na sve krhkiju domaću bazu moći.
Transatlantska zajednica je podmlađena. Kao nuklearno naoružana država, Moskva je i dalje opasna, ali njene konvencionalne snage su pretučene. Finska i Švedska se pridružuju Alijansi, i uprkos ruskim upozorenjima obema zemljama, njihovo pristupanje je mirno (Putin je nagovestio da će prihvatiti finsko i švedsko članstvo uz uslove). Sve u svemu, evropska bezbednosna situacija je bolja za NATO, sa Rusijom oslabljenom i odvraćanom od daljih vojnih avantura i ujedinjenijim članicama.
Scenario 2: Močvara
U ovom scenariju, predviđamo mogućnost – koja se smatra verovatnom početkom marta – da Rusija uspe da zauzme Kijev, sruši ukrajinsku vladu i uspostavi marionetsku vladu. Međutim, takođe predviđamo pirovu pobedu za Rusiju, pošto su Ukrajinci pokrenuli „široko zasnovanu, dobro naoružanu i dobro koordiniranu pobunu“. Iako se ovaj scenario neće odigrati onako kako je napisano, neki njegovi elementi bi mogli—posebno jasna mogućnost da će se sukob niskog intenziteta u Ukrajini nastaviti godinama koje dolaze.
Novosti za jul: Iako se Rusija pokazuje nesposobnom da ostvari svoje prvobitne maksimalističke ratne ciljeve, ona uspeva da se ukopa duž novih linija fronta u istočnoj i južnoj Ukrajini, zadrži kopneni most prema Krimu na jugu i zaštiti separatističke regione Donjeck i Lugansk u istok. Dok su ukrajinske snage obezbedile svoj kapital i zaštitile suverenitet svoje zemlje, one nisu u mogućnosti da proteraju ruske snage na njihove položaje pre 24. februara. Rat se pretvara u uglavnom zamrznuti sukob, pri čemu nijedna strana ne može da postigne pobedu.
Rat u Ukrajini postaje višegodišnje kočenje Evrope zbog ekonomskih poteškoća povezanih sa sve strožim sankcijama. Izgledi novog intenziviranja ili šireg evropskog sukoba se zadržavaju na kontinentu, dok se vlade bore sa konkurentskim domaćim pritiscima oko toga koliko da podrže Ukrajinu. Rusija nastoji da teroriše Kijev i gradove na zapadu Ukrajine raketnim napadima dugog dometa, dok se sukob periodično rasplamsava duž linija fronta. Sve bolje naoružana Ukrajina lako uspeva da odbrani ruske kopnene napade, ali generalno se pokazuje nesposobnom da ponovo zauzme separatističke teritorije, snažno ukopane ruske pozicije na kopnenom mostu ili Krim. Iako je podržana produbljenim vezama sa EU, ukrajinska ekonomija je teško pogođena stalnim gušenjem ruskih luka u Crnom moru, što sprečava izvoz žitarica na veliko.
Nema jasnog kraja rata, a čini se da nijedna strana nije spremna da se odrekne onoga što je već uložila u ugled, ljude i novac.
Kod kuće, Putin može da tvrdi da je doneo privid pobede, pošto je obezbedio teritorijalne dobitke u istočnoj i jugoistočnoj Ukrajini i učvrstio svoju vlast na Krimu preko kopnenog mosta. Sve u svemu, pozicija Rusije u Ukrajini je stabilna, iako troši značajna sredstva da bi obezbedila svoje teritorijalne dobitke. Ipak, rat teško da je paravan za Rusiju: Moskva se i dalje suočava sa ozbiljnim ekonomskim i diplomatskim pritiskom iz inostranstva, posebno pošto Evropa smanjuje svoju zavisnost od ruskih energenata, a mnoge zapadne sankcije ostaju na snazi.
Scenario 3: Nova gvozdena zavesa
U ovom scenariju predviđamo mogućnost – koja se početkom marta smatra uverljivom – da Rusija uspe da zauzme Kijev, sruši ukrajinsku vladu, uspostavi marionetsku vladu, potisne pobunjenike i potisne svoje oružane snage na same ivice teritorije NATO-a.
Julske novosti: Iako Rusija ne uspeva da osvoji celu Ukrajinu ili čak da zauzme Kijev, barem u bliskoj budućnosti, ona konsoliduje dobitke u istočnoj i južnoj Ukrajini. Granice sa ovim teritorijama koje je okupirala Rusija u istočnoj i južnoj Ukrajini i dalje su naoružane i iznova izbijaju u otvoreni sukob, iako se trajna teritorijalna dobit pokazuje teškim i za Moskvu i za Kijev. Oni takođe označavaju linije fronta nove gvozdene zavese koja deli Rusiju od Zapada.
Proteže se samo preko granica ovog zamrznutog sukoba unutar Ukrajine: poput stare gvozdene zavese, ide od severa ka jugu širom Evrope, ali počinje na krajnjem severu na vrhu Finske i ide na jug duž granica baltičkih država i Poljske sa Rusijom, zatim prati severnu granicu Ukrajine sa Belorusijom i niz teritoriju koju je okupirala Rusija u istočnoj i južnoj Ukrajini. Ova nova gvozdena zavesa je glavno mesto geopolitičkih, vojnih i drugih tenzija tokom 2020-ih, sa krizama koje opadaju i teku – kao što je Rusija koja jača snage na drugim mestima duž granice ili obnovljena politička kriza u Belorusiji koja zahteva pažnju Kremlja.
Uz visoke tenzije i stalnu zabrinutost zbog apetita Rusije za sukobima, većina istočne Evrope udvostručuje ulaganja u odbranu. Odbačena kao parija u većem delu Evrope, Rusija nastoji da učvrsti svoja nekoliko preostalih partnerstava dok se priprema za produženu konfrontaciju sa NATO-om i drugim ključnim saveznicima i partnerima SAD.
Evropa se nalazi u situaciji sličnoj ranom Hladnom ratu: dva antagonistička bloka koji gledaju jedan u drugog preko dugačke militarizovane granice. Iako ideološka podela nije ista kao što je bila tokom Hladnog rata, ipak postoji fundamentalni sukob pogleda na svet, sa demokratskim zapadnim savezom koji se suprotstavlja revanšističkoj i autoritarnoj Rusiji. Kako se antagonisti useljavaju u ovu novu stvarnost, postoji priznanje da se paralele sa 1940-im i 1950-im protežu samo do sada: Trenutne okolnosti su opasnije, s obzirom na to da postoji aktivan vrući rat na teritoriji direktno između dva nuklearna naoružana blokova.
Scenario 4: Rat između Rusije i NATO-a
U ovom scenariju predviđamo mogućnost – koja je početkom marta viđena kao moguća, ali malo verovatna – direktnog vojnog sukoba između NATO-a i Rusije. Naveli smo nekoliko puteva do takvog sukoba, koji je rezultat intervencije NATO-a ili ruskih udara (nenamernih ili namernih) na zemlje članice NATO-a.
Julsko ažuriranje: Nažalost, scenario direktnog sukoba je i dalje moguć, ako je i dalje udaljen. Sva tri puta su još uvek verodostojna, uz izvesnu reviziju:
- Sada verujemo da je direktna intervencija NATO-a u Ukrajini manje verovatna nego što je bila pre četiri meseca, s obzirom na učinak ukrajinske vojske na bojnom polju. (Trenutno je mnogo manje poziva Ukrajinaca za direktno angažovanje NATO-a, kao što je zona zabranjenih letova koju sprovodi NATO.) Međutim, kao i ranije, ta računica bi mogla da se promeni. Najviše smo zabrinuti zbog ruske eskalacije, posebno upotrebom hemijskog, biološkog ili, u ekstremnim slučajevima, taktičkog nuklearnog oružja, što bi verovatno izazvalo direktnu intervenciju NATO-a.
- Rusija bi još uvek mogla nenamerno da udari na teritoriju članice NATO-a blizu granice sa Ukrajinom ili negde drugde, možda na Baltiku, zbog kvara opreme ili pogrešne procene operatera. Kao i ranije, ne možemo isključiti silaznu spiralu graničnih sukoba koji vodi ka otvorenim neprijateljstvima.
- Iako je Putin verovatno kažnjen učinkom njegove vojske, moguće je da iz očaja ili zablude (ili oboje) može da izazove rat sa NATO-om. Mogao bi da veruje da takav sukob može da zadrži ograničenim i sadržanim u vojnom smislu, dok ga koristi da ojača svoje pravo na moć kod kuće i održi propagandni narativ koji se sada drži gotovo isključivo ratom protiv Zapada.
Poznate nepoznanice
Dokazi iz četvoromesečnih borbi sugerišu da su ukrajinske oružane snage, sa značajnom i rastućom vojnom podrškom Zapada, odlučne i sposobne ne samo da zaustave već i da izvrše protivnapad ruskoj vojsci. Zapad je takođe uveo nove sankcije, iako je EU i dalje razjedinjena u postupnom ukidanju svih uvoznih ruskih energenata.
Ipak, široka i uspešna ukrajinska kontraofanziva koja vodi rešavanju rata u korist Kijeva je daleko od izvesne. Svaki od gore navedenih scenarija ostaje moguć, iako u nekim slučajevima udaljen, kao i njihove kombinacije; na primer, hibridni ishod koji kombinuje scenarije dva i tri.
Brojne su neizvesnosti, uključujući i koliko (i koje vrste) vojne podrške će Zapad nastaviti da nudi Ukrajini; koliko će popularna podrška ostati u zapadnim zemljama za izdvajanje značajnih resursa za podršku Ukrajini; da li će se zapadni saveznici i partneri ujediniti oko dodatnih rundi sankcija i odvikavanja od ruske energije; da li će se Putin suočiti sa izazovom svoje moći kod kuće; i da li će doneti brzopletu i veoma konsekventnu odluku, kao što je korišćenje taktičkog nuklearnog oružja ili izazivanje direktne konfrontacije sa NATO-om.
Kao što smo pisali prošli put, ratovi retko idu po scenariju, a ovaj je imao nepredvidive obrte. Kako i da li se ovaj rat završava, pod kojim uslovima i njegove dugoročne implikacije na globalni poredak, sve će početi da se razjašnjava u narednim mesecima.
Izvor: Atlantski Savet SAD
Autori: Beri Pavel, Piter Engelke, Džefri Čimino
