Generalni Sekretar NATO-a za TV Vesti: Snage i komanda KFOR-a su u potpunosti svesni da je njihova odgovornost da štite Srbe na Kosovu

Pitanje: Vi gledate specijalnu emisiju u kojoj je naš gost Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a. Gospodine Stoltenberg, dobrodošli u emisiju.

Odgovor:Hvala vam.

Pitanje: Proteklih devet godina ste na poziciji generalnog sekretara NATO-a. Zašto ste prihvatili četvrto produženje mandata? Da li osećate odgovornost prema organizaciji, ili je to zbog izbijanja rata u Ukrajini?

Odgovor:Iz oba razloga. Naime, prošle godine u februaru pokrenuta je potpuna invazija na Ukrajinu. To je još više istaklo značaj NATO-a. Kad su me članice NATO-a pitale da nastavim da služim, osetio sam obavezu, ali se osećam i veoma privilegovano što mogu da služim u NATO-u, da pružam podršku Ukrajini, ali i da dajem sve od sebe za očuvanje mira i stabilnosti svih naših članica, koje štite skoro milijardu ljudi koji žive u zemljama NATO-a.

Pitanje: Kako vidite budućnost organizacije kojom upravljate? Da li bi u ovim okolnostima trebalo ojačati ili proširiti NATO?

Odgovor:Naša vrata su otvorena. Ako bude još zemalja koje su spremne da se učlane, mi smo spremni i da proširimo naš Savez. Ali NATO nikad nije primoravao nijednu zemlju na članstvo. Naša glavna poruka je da je na svakoj zemlji da odlučuje o svom putu. Svaka zemlja ima suvereno pravo da se pridruži NATO-u ako to želi, ali isto tako ima i suvereno pravo da mu se ne pridruži. Usled agresorskog rata, invazije na Ukrajinu predsednika Putina, videli smo dve zemlje koje su uvek bile neutralne i nisu htele članstvo, Finsku i Švedsku, da su donele odluku da sad žele da se učlane u NATO. Finska je već postala članica, a Švedska će uskoro dobiti punopravno članstvo.

Pitanje: Vi i mnogi drugi političari ste izjavili da ne želite rat sa Rusijom, i do sad do toga nije došlo. U kojoj meri su članice NATO-a bezbedne i sposobne da se brane, pošto već godinu i po dana šalju oružje i municiju Ukrajini?

Odgovor:Kad je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, poruka NATO-a bila je da ćemo podržavati Ukrajinu, ali da se nećemo direktno mešati u njihov konflikt, i da moramo da sprečimo da ovaj ružni i brutalni rat eskalira u sveobuhvatni rat između Rusije i NATO-a. I to je upravo ono što radimo. Pružamo podršku Ukrajini, a takođe sprečavamo eskalaciju. Moramo zapamtiti šta je ovo – jedan agresorski rat u kom je Rusija odlučila da izvrši invaziju na svog suseda sa stotinama hiljada vojnika, oklopnim jedinicama, projektilima i bombama. A Ukrajina naravno ima pravo da se brani. Pravo na samoodbranu je utemeljeno u Povelji UN, a NATO saveznici imaju pravo da pomažu Ukrajini da se brani, i to je ono što radimo.

Pitanje: Analitičari s kojima sam razgovarao su mišljenja da bi nakon Bliskog istoka sledeći oružani sukob mogao da izbije u Moldaviji, ako se ona učlani u EU ili NATO. Da li je to opasan ili dobar scenario za mir?

Odgovor:Pre svega, mislim da je od presudnog značaja da radimo sve što možemo da sprečimo nastanak novih sukoba u Evropi ili bilo gde drugde u svetu, ali je za NATO posebno značajno u Evropi. Važno je da ne dođe do upotrebe nasilja protiv bilo koje zemlje u Evropi, uključujući Moldaviju. Drugo, mislim da je potrebno da razumemo da je poruka NATO-a, ista poruka na koju su se pre mnogo godina obavezale sve zemlje u Evropi, to da svaka pojedinačna zemlja ima pravo da bira sopstveni put. To je utemeljeno u dokumentu po imenu Helsinški završni akt, koji je potpisala i Rusija, u to vreme Sovjetski Savez. U njemu je navedeno da ako neka zemlja želi da bude član vojnog saveza, ima to pravo i može se prijaviti i postati član ako druge članice to prihvate, ali ako ne želi da se učlanjuje, i to je njeno pravo. Zato je potpuno neprihvatljiva ova ideja da ako neka zemlja koja je sused Rusije odluči da se učlani u EU ili NATO, to predstavlja provokaciju ili razlog da Rusija izvrši invaziju. Jer onda prihvatamo da velike zemlje poput Rusije mogu da odlučuju šta njihovi susedi mogu ili ne mogu da rade, a to predstavlja ponovno uspostavljanje svetskog poretka u kom postoje interesne sfere. Ne želimo to, želimo da nezavisne zemlje, suverene nacije, bilo velike ili male, imaju pravo da samostalno donose odluke. Samim tim, stopostotno poštujemo i pravo Srbije da bude neutralna zemlja, kao što poštujemo i odluku Finske i Švedske da se učlane u NATO. Isto tako, Moldavija i Ukrajina će u budućnosti morati da odluče šta žele po pitanjima članstva u EU i NATO-u. Moldavija je jasno stavila do znanja da se nije prijavila za članstvo u NATO-u, ali da traži bliske odnose sa EU.

Pitanje: Situacija na Kosovu i Metohiji je veoma komplikovana. Šta ste rekli turskom generalu, novom komandantu KFOR-a – da pomogne Kosovu, ili da pomogne Srbima na severu Kosova i Metohije, ili nešto drugo?

Odgovor:Rekao sam mu da bi trebalo da radi sve što može da izvršava mandat UN, mandat koji imamo od Ujedinjenih nacija, da snage NATO-a budu na Kosovu. A taj mandat je da imamo vojno prisustvo koje obezbeđuje slobodu kretanja za sve ljude na Kosovu. Zapravo, nije bilo ni potrebno da ovo kažem turskom komandantu, pošto on to vrlo dobro zna, jer zna da je prisustvo NATO-a na Kosovu važno, između ostalog i zbog zaštite Srba, i iz tog razloga smo učetvorostručili prisustvo NATO-a na severu. Obišao sam jednu bazu NATO-a na severu, i mogu vas uveriti da su snage i komanda KFOR-a u potpunosti svesni da je njihova odgovornost i da štite Srbe na Kosovu, kao što štite sve ljude na Kosovu.

Pitanje: Na kraju, vaša sledeća pozicija – da li će to biti relativno rutinski posao u odnosu na ono čime se sad bavite?

Odgovor:Mislim da će u odnosu na generalnog sekretara NATO-a svaki posao biti više rutinski i manje izazovan, ali mi je bila velika privilegija da budem na čelu Organizacije Severnoatlantskog sporazuma – NATO-a, naročito u ovim vremenima od ključnog značaja za evropsku bezbednost. Isto tako mi je bila privilegija da radim sa svim članicama NATO-a, ali i da radim sa važnim partnerom – Srbijom. Radimo mnogo toga zajedno, na programu Nauka za mir, na vežbama, i želim da pozdravim poruku vašegpredsednika o ponovnom uspostavljanju vežbi s NATO-om. Ovo će nas još više približiti.

Pitanje: Hvala vam mnogo.

Odgovor:Hvala vama.

 

Izvor: Pink.rs
Fotografija: TV Pink Printscreen

Check Also

Uspešno završen projekat “Povećanje svesti o hibridnim pretnjama na Zapadnom Balkanu”

ZAVRŠNA SESIJA: Povećanje svesti o hibridnim pretnjama na Zapadnom Balkanu Tim Strategic Analisis Think Tank-a, …