NATO unapred obavestio o bombardovanju srpske televizije

Photo: Reporting Balkans

Aprila 1999. godine dok je trajalo bombardovanje Srbije, NATO je proglasio zgradu „RTS”-a za legitimni vojni cilj i unapred je obavestio Slobodana Miloševića da će zbog toga ona biti na meti aviona zapadne vojne alijanse. To je bilo dovoljno da tehnika i zaposleni u „RTS”-u budu evakuisani na bezbedna mesta i ljudske žrtve ( 16 poginulih) su mogle da budu izbegnute – čulo se 23. aprila u dokumentarnom filmu „Hronika najavljene smrti” emitovanom na Prvom programu Radio Televizije Srbije, povodom 20-godišnjice stradanja 16 radnika te medijske kuće.

“RTS je morao biti izmešten još na samom početku rata, a posebno kasnije kada je već bilo izvesno da je njegova zgrada meta. I to se znalo i to su neki ljudi znali i ti ljudi pričaju u ovom filmu”, izjavila je njegova autorka, novinarka „RTS”-a Svetlana Janićijević.

U prilog tezi da NATO 1999. godine nije hteo civilne žrtve tokom bombardovanja „RTS”-ove zgrade govori i izjava penzionisanog generala Veslija Klarka, tadašnjeg glavnokomandujućeg Zapadne vojne alijanse. On je istakao da je posredstvom jednog od novinara „Si-En-En”-a koji su tada izveštavali iz Beograda obavestio Slobodana Miloševića da će zgrada „RTS”-a biti bombardovana, i da je samim tim upozorio na mogućnost da stradaju zaposleni te medijske kuće. Nije jasno i potpuno je iracionalno da to nije uzeto u obzir, već je radnicima „RTS”-a bez obzira na sve naređeno da ostanu na svojim mestima i da nastave normalno da rade!? Da sve bude strašnije, jedna od tadašnjih „RTS”-ovih urednica Tatjana Lenard je u Dnevniku te kuće pročitala komentar u kome je izazivala NATO govoreći …„Čekamo vas, mi smo ovde, u Takovskoj 10”… da bi već sutradan otputovala iz Srbije!? U filmu „Hronika najavljene smrti” se vidi i izjava Brenta Sedlera, novinara „Si-En-En”-a koji je aprila 1999. godine slao priloge iz srpske prestonice. On je nedvosmisleno rekao da je 15 dana pre napada na „RTS” znao da će zgrada televizije biti bombardovana jer mu je to javio tadašnji izvršni direktor „Si-En-En”-a.

Da se aprila 1999. godine sprema veliko zlo kada je reč o zgradi „RTS”-a u Takovskoj ulici videlo se i kada su ekipe „Si-En-En”-a i „En-Bi-Si”-ja koje su izveštavale iz beogradske televizije dobile naređenje da odu iz nje i da više unutra ne ulaze! Istine radi, zgrada „RTS”-a je 1999. godine bila legitimni vojni cilj, jer je tokom bombardovanja Srbije ta televizija bila ključni deo srpske propagande. Za razliku od američkih i zapadnih tv-stanica čiji prilozi su tada prolazili kroz cenzuru i filtriranje da bi iz njih bile izbačene scene na kojima se vide krv, leševi i razaranje tokom bombardovanja Srbije u izveštajima „RTS”-a je sve to moglo da se vidi, uz teške optužbe na račun zapadne vojne alijanse. Nije bilo teško zaključiti da NATO neće to tolerisati! Nekoliko sati posle bombardovanja zgrade RTS-a u Takovskoj, srpska državna televizija je bez ikakvih problema nastavila emitovanje programa sa druge lokacije. Kada se to uzme u obzir, nameće se samo jedno pitanje: Zašto to nije urađeno pre nego što je 24. aprila 1999. godine, dva sata i šest minuta posle ponoći poginulo 16 zaposlenih u „RTS”-u i dok još nije uništena i razorena zgrada te medijske kuće?

Check Also

Zašto promeniti načine dobijanja energije? Svrha energetske tranzicije na zapadnom Balkanu

Autor: Aleksandar Kovačević, Atlantski savet Srbije Izvan argumenata za energetsku tranziciju koji su zasnovani na …