Dve ozbiljne krize na pomolu

Photo: Sputnik/Sergey Pyatakov

U narednoj godini Evropa i svet će se suočiti sa dve ozbiljne krize koje bi mogle da ozbiljno poremete trenutnu političko-bezbednosnu situaciju. Prvi razlog za uznemirenje je najava Rusije da će pokrenuti serijsku proizvodnju hipersonične rakete „avangard” i da će početi da naoružava njom raketne pukove svoje armije. Koliko je opasno to oružje dovoljno se vidi iz podataka da „avangard” može da nosi nuklearne i konvencionalne bojeve glave, da ta interkontinentalna raketa leti na granici atmosfere i stratosfere, dvadeset i sedam puta brže od zvuka i da je zahvaljujući tome neuhvatljiva za bilo koju protivvazdušnu odbranu. Kada se tome doda i namera ruskih oružanih snaga da počnu proizvodnju usavršenih interkontinentalnih raketa „jars” kojima će biti opremljena još tri raketna puka u narednih nekoliko godina gotovo sve raketne jedinice ruske vojske će biti opremljene najnovijim naoružanjem. Nema sumnje da Amerika neće skrštenih ruku to posmatrati već će preduzeti mere da i ona opremi svoju armiju novim i podjednako opasnim raketnim oružjem da bi odgovorila Rusiji na njen potez. Zbog toga je izvesno da je svet ponovo suočen sa opasnom trkom u naoružanju u kojoj će učestvovati Rusija i Amerika ali i neke druge zemlje poput Kine, Indije, itd.

Do pogoršavanja trenutne situacije može da dođe i u Libiji. Situacija u toj zemlji koja je već u haosu zbog dugotrajnog građanskog rata i podeljenosti na dve polovine kojom upravljaju dve različite vlade može da postane još konfuznija ako predsednik Turske, Redžep Taip Erdogan ispuni svoje obećanje. On je najavio kao realnom mogućnost da vojska njegove zemlje početkom iduće godine interveniše u Libiji na strani vlade Fajeza Al Seradža u Tripoliju ( podržavaju je Ujedinjene nacije, Katar i Italija ) nasuprot vladi Kalife Haftara ( koju pomažu Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat, Rusija i Francuska). Ukoliko se to dogodi nema sumnje da će posledice biti nove žrtve i razaranja, drastičan porast broja izbeglica i nešto još ozbiljnije-dodatno zaoštravanje ionako loših odnosa između Turske i Grčke. Vlada u Atini je najavila da će reagovati u slučaju da Turska pošalje svoju vojsku u Libiju u znak zahvalnosti zbog odluke vlade u Tripoliju da joj dozvoli istraživanje podvodnih rezervi gasa u području Mediterana. Da je situacija na relaciji Ankara-Atina više nego zategnuta i ozbiljna svedoči odluka Grčke, koja je objavljena ovih dana, da od iduće godine počne i da se što je moguće brže završi modernizacija grčkog ratnog vazduhoplovstva. S obzirom da je Mediteran zona pod kontrolom NATO-a ( takozvano „južno krilo”) ta najmoćnija svetska vojna organizacija moraće da pokaže mnogo veštine u smirivanju tenzija između Turaka i Grka jer u suprotnom može da dođe do neželjenih i dalekosežnih posledica.

Check Also

Politička kriza na Kosovu se nastavlja

Kriza na Kosovu se nastavlja jer pokret „Samoopredeljenje“ koji je pobedio na prošlogodišnjim izborima još ...