“Boris Džonson je u četvrtak najavio da će napustiti funkciju premijera Ujedinjenog Kraljevstva čim bude izabrana zamena iz Konzervativne partije, nakon što je niz skandala rezultirao pobunom unutar njegove administracije. Pa šta se sada dešava sa „Globalnom Britanijom“ koju je Džonson pokušavao da izgradi? Obratili smo se našim stručnjacima da procenimo reakciju u stranim prestonicama na dramu u Vestminsteru i šta bi budućnost mogla da nosi Ujedinjeno Kraljevstvo.
Boris Džonson je jednom primetio da je otišao u politiku zato što niko nikada nije napravio statuu novinaru. Istina je da niko u Britaniji nikada neće izgraditi statuu Borisa Džonsona, osim možda iz podsmeha.
On će ostaviti dva spomenika u britanskoj političkoj istoriji: ne samo sve neuspešniji Bregzit, već i upozorenje budućim premijerima kako vi lično možete da uništite većinu od osamdeset mesta. Džonson je pokušao da vlada predsednički, čak i kraljevski – u svom očajanju govoreći o svom ličnom mandatu – samo da bi podvukao da Vestminster ostaje parlamentarni sistem, u kojem lideri služe po volji svojih poslanika.
Možda to nije postolje ispred parlamenta, ali uprkos svemu Boris Džonson će napustiti funkciju sa ulicom koja nosi njegovo ime u Ukrajini. Njegova odluka da bude „ispred” svih zapadnih saveznika u odbrani Ukrajine, od protivtenkovskog oružja do sankcija, napravila je kritičnu razliku u odbrani nacije u očima najviših ukrajinskih zvaničnika koji su, uglavnom sami, tvitovali poštovanje i zahvalnost za njegova dostignuća.
Ono važno što je Džonson uradio bilo je ohrabrivanje mreže spoljnopolitičkih savetnika i bezbednosnih zvaničnika da Ukrajinu stave na prvo mesto. Britanska Viša državna služba nije politički imenovana, tako da će veliki deo ove mreže ostati na mestu. London bez Džonsona neće ispustiti Kijev.
Poput Bregzita, on ostavlja nasleđe koje njegovi naslednici jednostavno ne mogu da preokrenu – međustranački konsenzus je dubok u podršci ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom – ali opet, kao i u slučaju Bregzita, pitanje je sa kojim žarom će se to nastaviti. Malo je verovatno da će sledeći premijer imati Džonsonov apetit za rizikom, posebno u vezi sa sankcijama, jer bolesna britanska ekonomija postaje sve bolesnija.”
– Ben Džuda, stariji saradnik u Evropskom Centru Atlantskog Saveta SAD